Deox i sedam svjetova

Vratio sam se ....... žao mi je što ova priča neće nikada doživjeti na blogu (iako su napisani još neki nastavci) ......... Ali nemojte biti tužni , iako je priča o Deoxsima bila hit , dolazi još jedna , još bolja priča , u kojoj je glavni lik (pogodite) !!!!!!!!!!!!
Ovaj .... uživajte u nastavku hita Deoxs i 7 svjetova !!!!!!!!



ČAROBAN VJETAR :
Pokucao sam Matiji na vrata ali mi nitko nije otvarao . Pokušao sam još jednom , ali su mi se sada odjednom vrata sama otvorila . Skoro nisam ništa vidio zbog vjetra koji se širio kućom nevjerojatnom jačinom . Ušao sam u kuću . Shvatio sam da taj vjetar najvjerojatnije proizvodi Deox Wind tj. Matija . Čuo sam glasove u susjednoj sobi . Kada sam ušao u susjednu sobu vidio sam ženu kako smiruje sina mojih godina tj. Matiju . Nisu me vidjeli , ali sam zato ja njih . Najvjerojatnije je koristio snagu vjetra i ne može kontrolirati moć . Morao sam mu pomoći . Pretvorio sam se u Deox Hart-a i svojom novom moći micanja stvari , digao sam ga u zrak da se opusti i pogodio ga šećernim srcima koja uspavljuju . Majka je ostala bez teksta , a bilo bi i bolje da ona ništa ne zna pa sam i nju uspavao srcima . Pomoću telepatskog dizanja stvari , pospremao sam cijelu kuću u trenu i izvukao Matiju iz kuće . Kada se probudio , ja sam mu sve objasnio . Bilo mu je teško za shvatiti pa je postavljao mnoga pitanja , na neka čak nisam znao ni odgovore . Ovo me jako podsjećalo na nešto i onda sam se sjetio . Takav sam i ja isto bio kad sam postao Deox . Anti sam zadavao muke … Ali evo do kud sam dogurao , ja sad sam Princ … ali ipak mislim da je tu sudbina u pitanju , a ne moja divna moć . Objašnjavao sam mu , ali baš nije shvaća .
- « Čovječe Božji , ja sam bio još klinac kad sam saznao da sam Deox , a ti imaš koliko , osamnaest i niš ne shvaćaš ?! Slušaj me ! » , primio sam ga za glavu : « Ti si Deox , D-E-O-X !!! Deoxs-i su bića koja se bore za mir u svijetu , ali neki običan mir , nego štite Zemlju sa svojim moćima . Ti imaš moć vjetra , a ja moć ljubavi ! Jel ti sad jasno !? » , pokušavao sam mu objasniti .
- « Ma ja to sve kužim , ali … kada sam bio u sobi , s majkom , tu moć nisam mogao zaustaviti ma što napravio . » , potužio mi se .
- « Naučit ćeš , vjeruj mi ! Još imamo mnogo vremena , vrlo mnogo … A sada se vrati svojoj majci i reci da je sve sanjala , jer nitko , zapamti NITKO ne smije znati za Deoxse . » , ozbiljno sam mu rekao .
- « Ali zašto …? » , pitao me .
- « Jer nas se ljudi mogu preplašiti i moguće je da nas istrijebe , a tada bi zlo dobilo odlučujuću bitku . Hajde , kreni sad ! »
Otišao je kući . Još sam mu rekao da kad bude vrijeme da ću doći po njega . Hodao sam pustim ulicama i tražeći Deoxse …

SJENKA IZ PROŠLOSTI :
Klupa je bila tvrda i bilo mi je teško spavati na njoj . Nebo je bilo crno bez nijedne zvijezde na nebu . Nisam mogao spavati , sjeo sam i čekao zoru . Nisam primijetio da mi se crna maglica približava i širi svuda oko mene . Ali kada sam ju vidio bilo je prekasno . Kružila je oko mene tako da nisam ništa vidio . Hodao sam u nedogled , vrištao , ali nitko me nije čuo . Odjednom sam čuo glas .
- « Što , učinio si da me zaborave ? Ja sam legenda ja se ne zaboravljam !!! » , rekao je ženski glas koji ja nisam zaboravio .
- « Alenka , sestro !!! Gdje si ?! Ne vidim te od maglice ! » , viknuo sam maglici u nadi da će mi se javiti moja sestra . Najednom sam se sjetio kako je Alenka zla i da me htjela uništiti .
- « Ovdje sam … » , doviknula je .
- « Ti ne postojiš , mrtva si !!! Mi smo te uništili ! » , viknuo sam jače .
- « Ali braco ?!... » , rekla je .
- « Nisam ti više brat . Ti si zla , a ja dobar … Sada me izvuci van iz ove tame . »
- « Kako ti želiš , ali srest ćemo se opet znaj . Sada nemam dovoljno snage , ali vratiti ću se u ljudskom obličju . Imam snage samo da ti uđem u san i prijetim ti . Ali zapamti ove riječi : « Vratiti ću se kada ti budeš najmanje očekivao . » . Do slijedećeg puta … » , rekla je .
- « Neće biti slijedećeg puta … » , zaprijetio sam joj .
Bilo mi je žao sudbine koja je zadesila moju sestru . Kolikima je zadala boli i mučenja , pa se začudim kako mi je ona sestra . Maglica se razmaknula i gle , kao da sam bio u nekoj drugoj dimenziji , svanulo je jutro . Shvatio sam da mi je ona bila u snu , baš kako mi je i rekla . Sjetio sam se Kraljevih riječi i pomislio sam da je ona sada u Svijetu snova . To ne bi bilo nemoguće jer je ona mogla uz pomoć nekog ponovno opstati u «drugom» svijetu kao novo biće . Ali to mi je samo jedan razlog više da uništim sve zlo na svim svjetovima ma koliko ih bilo !!!

TAJNA SVJETA SNOVA :
Ima bezbroj vremenskih rupa i prolaza u druge dimenzije . Vjeruje se da postoje svjetovi kao planet Zemlja i čitav svemir . Po iskazima ljudi postoje ih sedam i nazivaju se « Sedam svjetova » . Na svakom žive drugačija bića koja imaju drugačije običaje . Možemo ih još prozvati « Svijet snova » jer oni zapravo za nas ljude ne postoje , ali ipak su tu . Teško je za objasniti , ali sve ćete potpuno razumjeti dok pročitate ovu priču .
Nisam se mogao vratiti kući , ne dok sam vidio kako su sretni . Otišao sam do Anjine kuće . Bila je noć , a i nisam mogao samo onako pokucati na vrata jer bi to bio preveliki šok . Ušuljao sam se kroz prozor njezine kuće , dok je ona spavala . Počeo sam je buditi . Čim je otvorila oči , vidjela me i instinktivno me poljubila .
- « Znala sam da ćeš se vratiti . Čekala sam te . Nitko mi nije vjerovao . » , rekla je . Tek sam se onda sjetio da ona više nikad neće postati Deox pa sam se odmaknuo od nje i stao kod prozora .
- « Veliku sam pogrešku napravio . Bilo bi bolje da si mislila da sam mrtav . » , hladno sam rekao .
- « Ali zašto . Sada kada si tu … i osjećam neku moć oko tebe . Mislav , jesi li … »
- « Da jesam , ponovno sam postao . Ali nitko ne smije znati da sam živ . Nitko !!! » , rekao sam a ona se digla iz kreveta i prišla mi . Gledali smo se oči u oči . Stavio sam joj kažiprst na usnice i rekao joj .
- « Nitko ne smije znati za mene . Ja ću potražiti ostale Deoxse i više me nikad nećeš vidjeti . » , rekao sam joj .
- « Ali , volim te . Molim te nemoj otići . » , molila me .
- « Zapamti , nikome ni riječi ! » , otišao sam dok je ona ostala plačući .
Ona me cijelo vrijeme voljela , a ja to nisam znao . Ali bolje je da ništa ne zna , tako je sigurnije , ali kamo da odem ? Kakvu sam pogrešku napravio što sam joj rekao da sam živ , ali nadam se da neće nikome reći … Nisam znao kamo trebam ići . Žarko sam htio vidjeti Kralja , tražiti ga savjet … Razmišljao sam sve dok se iznad mene pojavila zasljepljujuća svijetlost iz koje je izašao veličanstveni Kralj . Bio sam iznenađen što ga vidim .
- « Kralju , ali kako ste došli ? Ili od kud ?! Moram vam toliko toga reći ! » , nisam prestajao s pitanjima .
- « I ja tebi moram puno toga reći , dijete . Malo sam promatrao ovaj svijet i shvatio sam da se moć Deoxsa vratila . Ali pitanje zašto se vratila me duže vrijeme progonilo , ali sam shvatio . Vratila se zato što je zlo ponovno nastalo što vjerojatno i znaš ! » , rekao je Kralj .
- « Nisam na to tako gledao . Mislio sam da … zapravo ne znam što sam mislio . » , zbunio sam se .
- « Vraćena ti je moć , Prinče . Ali drugim , tvojim prijateljima nije . Vjerojatno ti se vratila zato što si ti otpočetka Princ , a oni su samo pijuni u velikoj igri . »
- « Ali gdje su onda ostali Deoxsi ?! » , pitao sam .
- « Ne mogu ti puno reći jer ni sam ne znam . Ti si poslan da ih uputiš da spoznaju tko su . Znam samo za jednoga koji ima moć vjetra i zove se Deox Wind . Pravo mu je ime Matija i živi par kuća dalje od ove . Sigurno ga znaš jer je išao sa tobom u razred u osnovnoj školi . » , rekao je Kralj .
- « Znam tko . Što bih točno trebao napraviti s njim ? » , postavio sam još jedno pitanje .
- « Moraš mu sve objasniti . Moraš mu reći tko je zapravo i za što je rođen . »
- « Znaš li možda gdje je Martina ? Optužili su me da sam ju oteo na osnovu nekih zvučnih snimaka . »
- « Znao sam da ćeš me to pitati . Ona je zatočena u jednom od sedam svjetova . Postoji zlo koje već neko vrijeme odvodi ljude i razvrstava ih po tim svjetovima da rade kao robovi . » , rekao je Kralj .
- « Koliko dugo već znaš da tamo odvode ljude ? » , pitao sam ga uzrujano .
- « Već nekoliko desetljeća , mislio sam da to nije važno . »
- « Zašto to nisi ranije rekao ?! Ljudi su u opasnosti . Zar nisi mislio ! » , napao sam ga .
- « To se ne može spriječiti . Ali to zlo je postalo sve veće . Ali na svu sreću ne škodi nama . »
- « Ne mogu te shvatiti … Ja ću pobijediti to zlo ma što ti rekao ! Kako da dođem na te svjetove ?! » , oštro sam ga upitao .
- « To je preopasno . Ti si nasljednik , ne možemo dopustiti da ti se išta dogodi ! »
- « Znači i vijeće je u ovome … Pitao sam kako . Ne možeš me spriječiti !!! »
Napokon mi je rekao kako . U svakom svijetu postoji prolaz u neki drugi svijet . Kao portal koji te vodi negdje drugdje . Jedan od prolaza je u špilji na otoku Krku . Prije nego ću se zaputiti tamo , okupiti ću svu potrebnu pomoć , tj. potražiti ću ostale Deoxse i zatražiti ih pomoć u uništenju Zla , a počet ću s Matijom . Pomislio sam da bih mogao prespavati na klupi u parku i ujutro ga doći posjetiti . Kralj je nezadovoljno otišao . Mislim da se brinuo za mene . Ali što je tu je . Ne postoji put do sreće . Put je sreća . Biti će to težak i dugačak put , ali ako imam vjere da ću uspjeti ništa mi neće stajati na putu do uspjeha …

POVRATAK MOĆI :
Hodao sam bezvoljno gradom . Razmišljao sam o tome kako ću opet biti Deox , ali me i brinulo to kako ću dobiti moć natrag . Pa neću je valjda tražiti u nebu gdje sam ju i poslao , nego moram naći ostatak Deoxsa koji će mi pomoći da razotkrijem ovaj misterij . Po prvi put sam bio jako gladan pa sam jedne večeri morao prositi po ulici i spavati na kartonu po ulicama grada Zagreba … Mjeseci su prolazili , a ja sam i dalje tražio razlog postojanja . Mislio sam da ako sam Deox sa mnom treba biti moć . S vremenom mi je bilo sve hladnije , nosio sam poderanu odjeću i bio tužan . Odjednom sam shvatio da onaj muškarac možda nije govorio istinu o povratku moje moći , možda je zao , možda je … ali postoji mogućnost da je dobar . Nisam se htio zamarati . Stopirao sam za Ivanić i krenuo . Otkrit ću se , jer mi je dosta Deoxsa i moje žrtve za njih … Kada sam stigao u Ivanić , pogledao sam kroz prozor svoje kuće . Na početku nisam vidio ništa , ali onda je dolazila moja majka sa djetetom u rukama . Vidjelo joj se na očima kako je jako sretna što ga ima da je zaboravila na mene . Ususret su joj došli moj otac i moj stariji brat . Igrali su se sa djetetom , pa im nisam htio kvariti radost . Otišao sam . Osjećao sam se napušteno i osamljeno . Legao sam na polje malo dalje od kuće , promatrao sam predivno zvjezdano nebo i molio . Molio sam se da sve ispadne dobro , za svoje roditelje i za svoju moć . Odjednom iz neba počinju padati svijetlosti : plava , crvena , zelena , … Čudio sam se jer to nije bila uobičajena pojava . Digao sam se i divio svijetlostima i jedna je počela juriti prema meni , a ja sam počeo bježati jer sam se bojao . Nisam je mogao zaustaviti , a ona je samo ušla u mene . Osjećao sam se drugačije . Pogledao sam ruke i bile su crvene , počeo sam se pretvarati u Deoxsa . Osjećao sam staru moć , ali i novu . Sada sam postao veći i jači . Shvatio sam da su se iz neba spustile koje smo mi poslali prije nekoliko godina . Ali moć neće ući u iste osobe kao Sanja ili Ante , nego nove . Povijest se ponavlja . Ja sam Princ i jedino ja mogu spasiti svijet od zla , a počet ću s pronalaskom Martine i drugih Deoxsa .

NESREĆA :
Vožnja vlaka je bila duga . Nitko nije znao da je vozač već duže vremena u depresiji i da želi da mu ovo bude posljednja vožnja . Dobro se napio . Ugledao sam muškarca mojih godina kako mu je hladno . Dao sam mu svoj kaput . Odjednom se vlak počeo tresti . Prvo malo , pa sve jače i jače . Bila je pala noć i odjednom je u vlaku nestalo struje . Ljudi su se ozbiljno preplašili . Vlak je išao iznad velikog kanjona i sve se više tresao . Došao sam na mjesto gdje je vozač vozio . Uplašio sam se jer sam vidio pijanog , zaspalog vozača . Brzo sam ga maknuo i pokušavao zakočiti vlak . Sve se jako drmalo dok na posljetku vlak nije iskočio iz tračnica . I svojom se težinom počeo strovaljivati niz kanjon . Ljudi su ispadali kroz prozore zabijali se u čelične šipke i tako umirali . Nisam to mogao gledati . Obilazio sam ostatak ljudi i gledao jesu li dobro . Sve sam maknuo od prozora , samo je muškarac mojih godina u šoku stajao kod prozora i samo izletio iz njega . Smatrao sam da imamo šansu preživjeti ako padnemo i ostanemo u vlaku pa sam potrčao do prozora i primio mu ruku . Pokušavao sam ga držati , ali jednostavno nisam mogao . Bio je pretežak a osim toga vjetar ga je otpuhivao . Primio me objema rukama i rekao :
- « Tebi je sudbina spašavati svijet . Kao i nama , ali ti si Princ i zato me pusti da i ti ne stradaš . Ja sam samo jedna karika u nizu , nisam važan . » , rekao je .
- « Što ! Kako znaš ?... » , pitao sam ga .
- « Još nas ima , zapamti , još nas ima . »
Otpustio je moju ruku i pao . Vratio sam se uzdrman , dok je vlak padao . Konačno je pao i odjednom me okružio mrak . I vidio sam svijetlost . Krenuo sam prema njoj , ali je bila sve dalje . Čuo sam glas .
- « Stani !!! To nije put za tebe . To je put za mene . Ja sam umro , a ti ćeš se vratiti u život , ali živjet ćeš u tajnosti . Nitko neće smjeti znati za tebe . » , pojavio se duh muškarca mojih godina kojemu sam posudio kaput . Htio sam nešto reći , ali me on pretekao .
- « Nemoj se brinuti za mene , ja sam dobro . Vrati se , vrati se u novi život … »
Sve mi se razbistrilo i probudio sam se na zemlji u kanjonu . Bio sam sav krvav , ali sam uspio izaći iz kanjona i otišao što dalje … Za to vrijeme su policajci našli spljošteno tijelo na čijem je kaputu pisalo moje ime i prezime . Shvatili su da je to moje tijelo jer je na njemu bio moj kaput , ali što nije istina jer sam tu jaknu dao muškarcu mojih godina . Svi su mislili da sam mrtav , ali bolje je tako .

POTRAGA :
Kada sam sljedeće jutro uletio u njenu sobu , nisam zatekao Martinu . Nije je bilo . Mislio sam da je otišla u šetnju , pa nisam baš bio zabrinut . Ali kada se do predvečerja nije vratila , zabrinuo sam se i krenuo u potragu za njom . Šetao sam se po parku , ali nje nije bilo … Morao sam ju naći , pa sam ju sljedećeg jutra pošao tražiti na neka mjesta koje je obilazila , dok je Vilim tražio tragove po stanu .
- « Ništa ! Sve je prazno . Nigdje je nema ! » , mislio sam . Vilim je za to vrijeme našao kazetofon koji je snimao cijelu noć . Martina ga je zvala Noćobdija jer je bilježio njezine govore tijekom sna . Počeo je slušati kazetu i čuo je glasove :
- « Ne , to ne možeš biti ti !!! » , govorila je Martina u snu a onda se probudila : « Samo sam sanjala . Ali … tko je to tamo … Pokaži se odmah !!! » , govorila je razbuđena Martina .
- « Pazi se ! Snovi su odraz stvarnosti . Drugi bi se put mogla probuditi ozlijeđena , znaš ? » , to je bio glas njemu poznat .
- « Mislav ! To si ti !!! » , zaprepastio se Vilim jer je čuo moj glas : « Znači proročanstvo će biti ispunjeno ?! Ti si taj koji ćeš uništiti svijet ? Ali zašto , zašto ćeš prijeći na stranu zla ? »
- « Žao mi je Martina , ali kako je zapisano , tako će biti . Što ti vjerojatno ne znaš je to da ja nisam … » , vrpca je došla do kraja .
Vilim je pogledao kazetu i vidio da je došla do kraja . Znao je što mora učiniti iako sam mu ja bio najbolji prijatelj . Nazvao je 92 … Kada sam se kasnije vratio kući , na kauču je sjedio Vilim spuštene glave .
- « Je li to on ?! » , pitao je nepoznati glas .
- « Da ... » , rekao je Vilim , a tek onda sam shvatio da iz njega stoji policija .
- « Što !? » , pitao sam .
- « Bježi , bježi Mislav prije nego te uhite . Molim te … idi … » , rekao je tužno .
- « Zašto !? Što sam učinio ? » , rekao sam ozbiljno .
- « Dečki , na njega ! » , rekao je jedan od policajaca .
- « Ovo još nije gotovo ! » , rekao sam Vilimu i počeo bježati .
Bježao sam , a da nisam znao od čega bježim . Nisam znao zašto me gone , ali nisam htio biti osuđen za nešto što nisam učinio . Trčao sam stepenicama fakulteta , a policajci su me pratili . Srećom , bio sam brži od njih , pa sam se sakrio iza jednog ogromnog cvijeta , a oni su nastavili trčati . Nešto kasnije kad je otišla policija , vratio sam se u stan i zatekao Vilima u razbacanoj sobi .
- « Sve je uništeno . Tražili su tebe , Mislav . » , rekao je Vilim .
- « Čekaj ne razumijem . Zašto su me lovili ? » , rekao sam mu .
- « Oteo si ju . Nije istina da ju nisi vidio do jutra . Sve je snimljeno na ovoj vrpci . Tvoj glas je na njoj , Mislav , tvoj i njezin . Razotkriven si ! » , rekao je .
- « Ti lažeš , ne bi ju mogao oteti , a kamoli ubiti . Što je tebi . To si ti sve smislio , zar ne ? Gade !!! » , rekao sam oštro .
- « Imam dokaz da si to ti ! Dokaz je zapisan na ovoj vrpci . » , rekao je Vilim .
- « Zašto je nisi dao policiji , da utvrde da sam to ja ? » , rekao sam .
- « Ali je ! » , iza mene se pojavio načelnik policije .
- « Vratiti ću se Vilim . Doći ću po osvetu ! » , skočio sam kroz prozor . Znao sam da mi neće biti ništa jer sam još imao malo moći u sebi . Skočio sam sa petog kata na cestu bez ogrebotine i trčao što dalje mogu . Ne znam točno što se onda dogodilo sa Vilimom i policajcem , ali ja sam otrčao što dalje od njih . Nisam imao stvari , ali dobro da sam imao novčanik u džepu . Kupio sam kartu za Ivanić Grad vlakom . Nisam znao da li su me prijavili policiji tamo . Razmišljao sam zašto me policija lovila . Nisam znao razlog , a žarko sam ga želio . Ali otkrit ću . Na putu sam za Ivanić .

OPASNI SNOVI :
Kada smo se vratili kući , Martina je odmah zaspala . Nije mogla podnositi glasove u glavi koji su ju zamarali stvarima koje nije razumjela jer su za nju bili besmisleni . Kada bi se navečer , kada zaspi povukla u svoje snove , bila bi sigurna i svi glasovi bi nestali . Sve do danas … Martinin san : Dvorac pun bijelih ruža koje krase vanjštinu dvorca , a unutrašnjost krasi dugi , crveni sag koji se proteže čitavim dvorcem . Prostorije su dobro zaključane , jer se u svakoj od njih skrivaju sjećanja , prekrasna sjećanja koje joj krase život . U posljednjoj prostoriji sjedi Martina … Ali odjednom tama prođe kroz zidove dvorca , ledeći sve oko sebe … Uskoro je tama došla do Martinine prostorije . Martina se naglo digla iz fotelje na kojoj je sjedila i jasno pogledala to Zlo .
- « Tko je to ? » , rekla je Martina .
- « _________ » , To nije ništa odgovaralo .
- « Ne želiš se pokazati ? U redu ! Ja ću doći tebi . » , rekla je Martina .
Približila se Tome da ga bolje vidi . Pogled joj se razbistrio i vidjela je … ono čega se bojala … Vidjela je tko je zlo . To ju je zaprepastilo . Okrenula se i počela bježati iz sna . Ali prije nego je pobjegla nešto ju je udarilo , a ona pala na pod , ali ipak se uspjela probuditi … Probudila se . Dignula se sa kreveta uplašeno . Popipala si je glavu i shvatila da joj nije ništa .
- « Pazi se ! Snovi su odraz stvarnosti . Drugi put bi se mogla probuditi ozlijeđena , znaš . » , netko je rekao .
Prepoznala je tu osobu . Shvatila je da je ta osoba iz njenog sna ovdje tik do nje …

PARTY :
Martina nije htjela sama ostati doma pa sam i nju poveo na party , jer sam mislio da će i drugi nekog povesti , ali nije bilo tako . Jedini sam došao s pratiljom . Ugledao sam Sanju . Njena plava kosa protezala se do ispod ramena , njene smeđe oči bile su uprte u mene . Nosila je crvenu haljinu u kojoj je izgledala vrlo elegantno . Zagrlila me , pritisnula sebi i rekla :
- « Što ona radi tu ? Zar nije ovo trebao biti privatan party ?! »
- « Daj se ohladi evo idemo na neko mjesto gdje možemo razgovarati privatno . Martina , raskomoti se . » , rekao sam i otišao sa Sanjom . Odvukla me u neku prostoriju , dok je Martini prišao Ante …
- « Što je tebi ! Moramo razgovarati o ozbiljnim stvarima . Nešto se dogodilo i zato sam te zvala ! » , rekla je Sanja .
- « O čemu se radi ? » , rekao sam ozbiljno .
- « Aaaaaaa …. » , začuo se vrisak .
Pošao sam vidjeti o čemu se radi . Izletio sam iz prostorije . Vidio sam Martinu u naručju Ante . Martina je trabunjala o Deoxs-ima dok je ležala na podu . Pričala je o…
- « Sedam svjetova će se spojiti i nastat će jedan , dok će Deoxsi biti osuđeni da pate u tuđini , u tuđini … Kako je napisano , tako će i biti … » , rekla je Martina i onesvijestila se .
- « Što si joj rekao o nama ? » , pitala me Anja .
Nisam joj ništa rekao pa sam zato bio zaintrigiran . Kako je mogla znati ? Ima li neku moć ili , možda je ona isto …ne nije moguće Oni više ne postoje … ali što ako je . Što ako je Deox , ali to nije moguće jer smo onda Ante , Anja , Sanja i ja bespomoćni. Tko se jednom odrekne moći Deoxsa , više nikad neće dobiti njihovu moć . A mi smo se odrekli jer smo mislili da zlo više ne postoji . Tako nam je barem Kralj rekao . A možda nije ništa ozbiljno . Možda se brinem bez veze . Mora postojati neko logičko objašnjenje . Ante je odnesao Martinu na kauč da se odmori , dok mi je Sanja rekla .
- « Imamo razloga vjerovati da se zlo vraća . » , rekla je Sanja uznemirujuće .
- « Na što ciljaš ? » , pitao sam ju .
- « Anja je našla natpis dok je bila u Egiptu . »
- « Kakav natpis ?! »
- « Evo ovaj . » , izvadila je iz džepa komad papira na kojem je bio kratak tekst . A na njemu je pisalo .
- « Onaj tko spoji svih sedam svjetova postati će apsolutni vladar cijele galaktike . Ako svjetove spoje Zli , nastat će kaos , a ako spoje Dobri , nastat će mir . Zli će biti u prednosti pa će zato Bog poslati proročicu koja će pomoći Dobrima . Pobijediti će … » , komad papira ne dostaje .
- « Gdje je drugi dio ovog papira ? » , pitao sam Sanju .
- « Nema drugoga dijela . Anja je donijela samo ovo . Rekla je da je ostatak izgubljen ili uništen . » , odgovorila je .
- « Mi više nikada nećemo biti Deoxsi , razumiješ ? Odrekli smo se te moći prije pet godina . I da zlo postoji , mi ne možemo tu ništa učiniti . Možda je Martina ta proročica koja se spominje , ali mi ne možemo ništa … »
- « Tako ne govori Princ ! » , rekla je Anja .
Nije me čudila Anjina promjena , jer vidjeli smo se prije nekoliko mjeseci . Ona mi je bila glas razuma koji sam ja nekoć bio . Nisam htio popuštati iako sam znao da sam u krivu .
- « Mali se razbahatio ! » , rekao je Ante koji se činio nimalo nepromijenjen .
- « Ma što ti znaš ? » , rekao sam u šali .
- « Ali vidiš , sada nije vrijeme za šalu ! » , rekao je ozbiljno .
- « Ali maloprije si … » , pokušavao sam reći svoje .
- « Šuti !!! Zar ne shvaćaš u kakvoj smo situaciji ?! Vrag je odnio šalu ! »
- « Pa što je tebi ! » , odgurnuo sam ga .
- « Ante , nemoj … nije on kriv za … » , rekla je Sanja .
- « Za što ! » , i ja sam se uozbiljio .
- « To nije jedini papir iz Egipta ! Donijela ih je dva . Evo čitaj . » , dao mi je papir .
- « Kada snaga dobra spoji svih sedam svjetova . Glavar dobra će postati zao i stvoriti će zasebnu skupinu « Otpadnici » . Raditi će protiv Zla ali i protiv Dobra . Biti će nešto između . Dušu će mu potpuno zatrovati Vrag , a tijelo dati Bog . Ubijat će , ali će se kajati svaku sekundi svoga života . » , pisalo je .
Govorio sam da to ne mogu biti ja , ali sam se pitao da li bi ja to učinio . Anja je proplakala i zagrlila me zajedno sa Antom i Sanjom .
- « Što to radite ? » , pitala je Martina .

VOLIM TE :
Zaljubljen sam u Martinu , prijateljicu sa faksa . Danas trebamo ići u šetnju po Pulskoj areni , da joj kažem što osjećam , jer dijelimo nekoliko mjeseci sobu u «Pulskom domu» i od početka mi se svidjela . Martina je djevojka duge , smeđe kose i zamamnih očiju . Svatko bi se zagledao u nju , ali ona nije bila u nikoga zaljubljena… Prišla mi je i rekla :
- « Vidimo se večeras ? » , pitala me .
- « Da , vidimo se ! » , rekao sam . Bio sam zaslijepljen njezinom ljepotom i dobrotom . Par minuta kasnije , zazvonio mi je telefon .
- « Dobar dan ! Tražim gospodina Mislava … » , rekao je nepoznati glas .
- « Ja sam Mislav , a tko ga treba ? » , zapitao sam .
- « Mislav !?... ne mogu vjerovati da te opet čujem nakon tolikog vremena . »
- « Sanja ! Da li je moguće da si to stvarno ti ? » , to je bila Sanja .
Nisam mogao vjerovati da je opet čujem . Prisjetio sam se svega vezanog uz Deoxse , početak i kraj . Kako nam je bilo lijepo … Rekla mi je da organizira jednu privatnu zabavu samo za Antu , Anju i mene , jer Dino nije u državi . Zabava će se organizirati u srijedu ( za dva dana ) u Sanjinoj kući . Rekao sam da ću doći . Poslije toga sam bio jako uzbuđen za dogovor sa Martinom da se nađemo u areni .
- « Što ti sad nisi trebao biti sa Martinom ! Jer gle dolazi mi cura , znaš onu o kojoj sam ti pričao , pa sam mislio da budemo sami … » , rekao je Vilim .
- « Kaj opet Ines . Slušaj ona ti je laka cura … Čekaj što si rekao ?! »
Sjetio sam se dogovora sa Martinom , koji sam potpuno zaboravio . Presvukao sam se i na brzaka odjurio na mjesto sastanka … Napokon sam stigao .
- « Gdje si toliko ? Znaš li koliko sam te čekala ? » , osuđivala me Martina .
- « Ali , Martina …. ja … » , opravdavao sam se ali nisam našao riječi .
- « Nije ni važno ! Zar ne ? Važno je da smo zajedno . Što si mi ono htio reći ? »
- « Martina , ja te v….. » , netko me prekinuo .
- « Martina , ljubavi , ovdje si ! Mislav i ti si ovdje . Što radite ?! » , rekao je Dominik .
- « Ništa , baš ništa . » , rekao sam i otišao . Dominik je dečko od Martine ! ON !
- « Mislav ! Dopusti da ti objasnim … » , rekla je Martina .
Nisam ju slušao samo sam odjurio kući . Zavukao sam se u kupaonicu jer sam znao da će Martina doći . Martina , Vilim i ja dijelimo istu sobu , kupaonica mi je bila jedini izlaz . Ušla je u sobu i počela me dozivati , a ja joj se nisam javljao . Pokucala je na vrata kupaonice , ali nisam joj otvarao . Kada ih je probala otvoriti bila su zaključana . Shvatila je da sam ja unutra . Oboje smo se spustili , sjeli na pod okrenuti leđima na vrata i počeli pričati .
- « Mislav , da li me čuješ ! » , pitala me .
- « A ha ! » , potvrdio sam .
- « Krivo si sve shvatio … »
- « Nego što da mislim ? »
- « Ja i Dominik … mi smo brat i sestra . »
- « Što ? Znači vi niste cura i dečko ! »
- « Od kud ti to ? » , pitala me .
Bilo mi je lakše . Vratio mi se osmjeh na lice . Izašao sam iz kupaonice i zagrlio Martinu , a ona se samo nasmijala …

PONOVNI POČETAK :
Mnogo je vremena prošlo otkada smo spasili svijet … Kada smo izgubili moći , svi smo se razdvojili i krenuli različitim smjerovima . Ali taj duh Deoxsa još uvijek čuči u svima nama i čeka , iako zna da više nikada neće izaći na površinu , još uvijek čeka… Tako je bilo i sa mnom . Ovo vrijeme o kojem sada pišem je 1998. godina , što znači da sam ja tada bio dvadesetogodišnjak . Ja sam tada bio na fakultetu u Puli , gdje sam studirao slikanje . Potpuno sam zaboravio na svoju službu , službu Princa !

Obavještavam vas da stižu još bolji Deoxsi tj. DEOX 2 : DEOX I 7 SVJETOVA !!!! !!! Uskoro dolaze !!! Ne propustite ....

ZBOGOM , DEOXS :
Sljedećeg jutra sve je bilo kao i prije . Ispostavilo se da Sanja i dr. nisu umrli nego da su im samo duše bile zatočene , ali sada su slobodne … Prolazili su dani , mjeseci a zla nije bilo . Mislili smo da ćemo biti Deoxsi zauvijek , ali ništa ne traje vječno . Jednog dana , na vrata moga ormara došao je Kralj .
- « I , što ima ?! » , pitao sam ga .
- « Imam vijest za tebe , ali ne znam da li će ti se svidjeti . » , rekao je uzrujano .
- « Ajde , pucaj ! » , nasmijao sam se .
- « Pa vijeće je donijelo odluku da vi izgubite svoje moći i vratite se običnom životu . »
- « Kakvo vijeće . Što si ono umišlja ?! » , rekao sam uzrujano .
- « To je skup Deoxsa . U njemu se donose glavne odluke o vama ... i odlučili su ono što si čuo . Pripremi se , jer u ponoć je sva čarolija prošlost . » , rekao je uzrujano .
Bio sam tužan . Okupio sam se sa svojim «Deox» prijateljima na polju , na mjesečini . Bilo je pet minuta do ponoći . Spojili smo naše ruke i čekali ponoć . Točno u ponoć se nešto dogodilo . Iz svakog od nas je izašla svijetlost . Iz Sanje bijela , iz Ante plava , iz Dine zelena , iz Anje ljubičasta , a iz mene crvena . Svijetlosti su se spojili u jednu zvijezdu koja je odletjela visoko u nebo . Uslijedila je minuta tišine sve dok je nije prekinuo Dino .
- « Trava , rasti ! Trava , rasti ! RASTI ! » , tješio se Dino , a trava nikako da izraste .
Izgubili smo moći . Sve je bilo kao prije . Oprostili smo se jedni od drugih jer smo znali da više nikada nećemo biti onako bliski … To je bilo vrijeme mog djetinjstva . Nakon toga se Ante vratio živjeti u Dugo Selo , Sanja otišla u djevojački dom za učiteljicu , Dino je otišao u inozemstvo i nije se više nikad vratio , dok je Anja ostala ovdje u Ivaniću sa mnom … Nije istina da više nikad nisam postao Deox , jer jesam , ali to je već druga priča …

Do slijedećeg puta , vaš Mislav
4ever

KONAČNI KRAJ :
Gledali smo se u oči bez imalo straha . Toliko sam puno proživio , da mi je bilo zapravo svejedno … Alenka je moja sestra . Ima dvadeset pet godina i postala je učiteljica . Bila mi je uzor … Samo ne razumijem kako je prešla na mračnu stranu .
- « Znači ti si ta koje stoji iza ovog zla . » , rekao sam joj i izvadio mač .
- « Divim ti se , uspio si , došao si do ovdje , braco ! »
- « Nisam ti ja brat ! Ti si jedno grozno biće . »
- « Nisam ti ja kriva . Da nisi na Zemlji uništio Lohana , kralja vatre , pola Deoxsa pola čovjeka , ne bi nam se zamjerio … »
- « Ne laži , na početku ste mi htjeli oduzeti moći ! »
- « Zašto bi , ja sam isto Deox , i to suprotan od tebe , Deox Hate . Pa ipak sam ti sestra , zar nisi razmišljao o tome ako si ti princ , što sam onda ja ? »
Prigovorio sam joj kako je mogla cijeli svijet dovesti u opasnost , ali nju kao da nije nimalo briga . Mirno me je slušala i samo rekla «Započnimo s ovim» . Počela se pretvarati u svoj Deox oblik . Žalio sam je jer je bila sva mračna i nekako slomljena . Njeno tijelo se mijenjalo bila je crna kao ugljen , oči su poprimile crvenu boju , a prsti su joj se produžile kao kandže . Njezina je kosa stršila kao zmije otrovnice koje samo čekaju da u nekog zabodu svoje zube i ubrizgaju otrov .
- « Ti si muško , ti ćeš postati princ . Da nema tebe , ja bih bila princeza ! » , rekla je ljubomorno .
- « Znači o tome se radi : Ti mi hoćeš preuzeti prijestolje , moju sudbinu . »
- « Nitko ne bi shvatio . Da ti Hihot nije rekao tko si zapravo , ja bi bila princeza . »
- « Tko je to Hihot ? » , pitao sam .
- « To je onaj koga ti smatraš glavnim . Onaj kojeg ti i tvoji prijatelji štujete . Da on , ja sam ga zatočila u mač i bacila ga u Ledeni grad . » , rekla je ponosno .
Tada sam shvatio . U maču koji su mi dali ljudi iz Ledenog grada je za mene jedini , glavni kralj . Kako nisam prije shvaćao , cijelo sam vrijeme osjećao njegovu energiju , a da to nisam ni znao .
- « Kralju , da li ste tu ? » , tresao sam mač .
- « S tobom je svršeno ! »
- « Ako tako želiš … » , nisam imao drugog izbora .
Ili ja , ili ona ; Ili dobro , ili zlo . Ako ona pobijedi , svijet je uništen , a ako ja ? Hoće li se išta promijeniti ? Da li će budućnost ostati onakva kakvu sam vidio , razorena ? Slegnuo sam ramena jer sam znao da ću se morati boriti protiv vlastite sestre i postao … Deox Hart . Osjećao sam njezinu mržnju , ali i svoju ljubav prema njoj . Skočila je u zrak i nestala . Pitao sam se gdje je , a nisam znao da je stajala iza mene pripremajući napad . S nogom me puknula u leđa , tako da sam ja odletio u zrak i bio prilijepljen uza zid . Pokušao sam joj se oduprijeti , ali moja ljubav prema njoj je bila prejaka . Lupala me svim snagama , ali joj nisam htio uzvratiti . Nisam mogao ! Nakon nekoliko sekundi , već sam bio sav krvav i izranjavan , ali njoj to nije bilo dosta . Više nisam mogao trpjeti bolove i suzdržavao sam se od vrištanja od boli . Sve dok se moj duh potpuno nije odvojio od tijela . Vidio sam svoje polumrtvo tijelo i Deox Hate kako stoji iznad njega . Zagledao sam se u svijetlo ispred mene . Pitalo me hoću li se odreći muka i otići u nebo ili se nastaviti boriti i pokušati spasiti svijet . Odabrao sam ono drugo i ubrzo se našao na zemlji u svom tijelu koje je bilo cijelo izmrcvareno . Mislila je da me je pobijedila , ali se prevarila .
- « Na mene si zaboravila , sestrice draga ! » , rekao sam joj .
- « Mislav , ali kako ?! » , pitala se Deox Hate .
- « Nisam Mislav , za tebe sam Deox Hart ! Vjera mi je vratila snagu u ponovni život ! »
Snaga se počela skupljati u maču i on zasja kao nikada do sada . Ali to nije bilo sve . Za rame me primila nepoznata osoba u obliku duha .
- « Dino ? » , njegov duh je stajao pokraj mene .
- « Da , to sam ja . Tvoja vjera me vratila u život , ali nisam sam … »
I istina , nije bio sam . Tu su još bili Ante , Anja , Sanja , Davor i moj jedini pravi Kralj . Svi su udružili svoje moći i pridodali meni . Zaslijepio sam na trenutak , ali par sekundi poslije kada sam se oporavio vidio sam , samo čistu , nevinu svijetlost . Našao sam se u zraku . Odjednom se sve pretvorilo u mrak , a ja sam bio u središtu ničega . Osjećao sam se usamljeno , sve dok …
- « Nisi sam ! Mi ćemo uvijek biti uz tebe ! » , pojavila se Anja .
- « Dok god vjeruješ … » , rekla je Sanja .
- « Nikad nisi sam ! » , rekao je Ante .
- « Griješio sam , ali sada znam pravu istinu ! » , izustio je Davor .
- « Svi vi ? Naravno da nisam sam , jer vi ste uvijek bili uz mene ! » , rekao sam .
Oko mene više nije bila tama . Sve se vratilo u normalu . Ona tama je zapravo bila zapreka u mome životu , ali sad kada znam istinu je sve gotovo . Zlo je poraženo . Galaktika je spašena ; naši su životi ti koji su to promijenili . Deox Hate je uništen i njezin bijes je potisnut . Nisam mogao vjerovati da je sve gotovo … Dolazila je zora . Svi smo se zajedno vratili na Zemlju . Sjeli smo na krov Antine kuće i gledali izlazak sunca . Da , sunce je ipak izašlo !

MORE :
Stajao sam na obali suprotnoj onoj cara . Nisam znao kako je prijeći , sve dok nisam uočio čamac koji je bio udaljen od mene samo nekoliko metara . Ušao sam u njega i veslima se polako udaljavao od obale . More je bilo mirno sa samo nekoliko valova koji su se zabijali u moj čamac . Bilo mi je sve teže i postajao sam sve umorniji dok na kraju nisam zaspao . Bio sam na sredini mora , između dobra i zla . Dok sam spavao , valovi su podivljali . Pojavile su se vodene pijavice koje su mi se približavale . Potpuno su me okružile . Neki čovjek je iskočio iz pijavice i odvukao me u more … Probudio sam se u špilji . Ležao sam na zemlji a pokraj mene je ležao ozlijeđeni Ante .
- « Ante , Ante ! Što se dogodilo ? » , pitao sam ga .
- « Izvukao sam te iz mora kad su pijavice krenule prema tebi i tvojem čamcu . Pomoću vodene moći sam te izvukao … Ali su nas primijetili carevi vojnici i otkrili moje skrovište , pa su nas napali . Dok si ti spavao , ja sam ih uspio poraziti , ali sam teško ranjen … » , rekao je Ante .
- « Izvući ću te odavde , vjeruj mi . Samo moramo … »
- « Imaš još tri sata . Nema više vremena . Ostavi me da ležim ovdje , onaj stroj će te odvesti na površinu . Ostavi me ! » , otrčao sam u stroj .
- « I zapamti , Prinče , voda je uvijek s tobom … » , rekao je svoje zadnje riječi i umro .
Stroj me nekako odveo na površinu , odnosno na obalu Cara . Ušuljao sam se u grmlje i promatrao dvorac , koji je bio okružen stražarima . Nisam znao kako ući , ali sam se sjetio : Dvorac je jednim dijelom okružen vodom , a tamo nema stražara . Ali bio je samo problem . Nemam opreme , kako ću disati . Isto sam znao da je Ante rekao da vjerujem vodi , nisam znao što to znači , ali sam ipak zaronio pod vodu i shvatio da mi je Ante dao dio svoje moći jer sam mogao disati pod vodom . Voda je bila bistra , pa sam lako našao podzemnu špilju koja je bila povezana sa dvorcem . Izašao sam , onako mokar iz vode na suho , u špilju . Popeo sam se stepenicama i vidio nešto što me zaintrigiralo . Posvuda su bili kavezi , u kojima je bila takav mrak da se u njih ništa nije vidjelo . Krenuo sam ravno prema vratima koja su bila na kraju hodnika , okruženih kaveza . Dok sam šetao , činilo mi se da je netko u kavezu , ali sam mislio da mi se sve pričinjava . Otvorio sam vrata i ušao u podosta veliku sobu . Po zidovima su visjele moje slike , po podu je čak i bio parket s mojim likom . Pomislio sam da bi to samo psihopat učinio . Vrtilo mi se u glavi zbog mojih slika . Više nisam mogao prepoznati vrata jer su bila oblijepljena . Našao sam izlaz i našao se pred školom i vidio sebe i prijatelje kako se zabavljamo . Kako da sam tamo samo me oni ne vide i rade svoja posla . Prošao sam kroz druga vrata i vidio sebe kako ležim pred Dinom i njegovim bičem . Prošao sam kroz još jedna , gdje je kraljev zao brat ubio Dinu . Otvorio sam još jedna , još jedna i još jedna , da bi na posljetku vidio sebe kako prolazim kroz brojna vrata . Zavrištao sam jer mi je bilo dosta svega , jer sam osjećao da ludim . Na vrhu stepenica , pojavila se jedna osoba , osoba za koju nikad ne bi očekivao da je zla , da je glavna . Na vrhu stepenica , je bila moja sestra …

KRALJICA PROKLETIH :
Da bi došao u Vatreni grad morao sam prijeći veliku šumu . Kada sam zakoračio u nju , vidio sam da je prepuna drveća i trnovitog grmlja , pa sam znao da će je biti teško prijeći , ali sam isto znao da mi je to sudbina i da nemam puno vremena . Poderah odjeću provlačivši se kroz trnje . Bio sam sav krvav od njega i premoren . Izgledalo je kao da hodam uzalud sve dok nisam vidio svijetlost . Bila je to …
- « Sanja ? » , rekao sam i gledao njezin duh .
- « Nisam potpuno tu . Moj duh je , ali moje tijelo ne . Poslali su me da ti pokažem izlaz iz ove šume . » , rekla je .
Više si ništa nismo rekli , nego sam samo pratio njezinu svijetlost i ona me izvukla iz šume . Poslije je više nisam vidio … Vidio sam , zapravo grad . Tu nije bilo kuća tu su bili dvorci . Sjetio sam se da sam jednom čuo da u Vatrenom gradu žive ljudi većeg staleža što znači veoma bogato stanovništvo . Nisam znao koji je od tih dvoraca kraljičin , mojoj zadnjoj neprijateljici . Grad je izgledao pusto , a zapravo je to i bio . Tamo je bilo oko dvadesetak dvoraca i po ničemu se nisu razlikovali . Pokucah na prva vrata , druga , treća , … Već sam bio pokucao na četiri , pet vrata dvoraca ali nitko nije otvarao … Pokucao sam i na zadnji , ali se ni on nije otvorio . Kada sam stao na središte grada , shvatio sam da su svi dvorci okruženi oko mene i da bi jedan trebao biti u sredini , baš gdje ja stojim . Slučajno sam nagazio na ciglu ispod mene i tlo se počelo tresti . Brzo sam se maknuo u stranu i gledao kako najveći dvorac uzlazi iz zemlje . Vrata su se otvorila i ja sam ušao kroz njih . Bio je potpuni mrak , ali su se odjedanput upalila sva svijetla .
- « Vidim da si našao moje skrovište , ali nećeš uspjeti , nemoj ni pomišljati na to , jer ja sam nakon cara najjača od svih !!! Ha , ha , ha … » , nasmijala se kraljica .
- « Nema više igre . Tko si ti zapravo ? Tko ?! » , pitao sam je .
- « Ionako se ne moram više skrivati . Ja sam … » , skinula je masku i mom začuđenju nije bilo kraja .
- « Viktorija ? » , vidio sam Viktoriju .
- « Da to sam ja . » , rekla je .
Pretvorio sam se u Hart-a i napao je štapom . Izmicala se kao sirena u vodi . Bila je tako elegantna . Jedno sam vrijeme čak bio zaljubljen u nju , ali to je prošlost .
- « Ja nisam Viktorija . Ja sam Deox Light , imam moć svijetlosti koja može iz mraka stvoriti svijetlost , moć koja ubija ! » , rekla je Viktorija odnosno Light .
- « Ja sam Deox Hart i uništiti ću te ! »
- « Znam ja dobro tko si ti i koja je tvoja snaga . Zar ne , Mislav . Onaj dan , prije dvije godine , kada si se srušio u hodniku , to su bili prvi simptomi tvoje moći . Proučavamo te već jako dugo vremena . »
- « Tko Vi ? » , zapitao sam .
- « Deox Ice , Minotaur , Car i ja . Fantastična četvorka , zar ti ne misliš tako ? »
- « Prijatelji su mi mrtvi zbog vas . Nikada vam to neću oprostiti . Nikad !!! »
- « Što ćeš : Ostao ti je jedan dan , a ionako si slab od pješačenja . Daj da s ovim završimo . »
Napala me kuglom svijetlosti , ali nije me pogodila , nego mi se kugla otkotrljala pod noge .
- « Želim osvetu , da li me razumiješ . Ubio si mi brata !!! » , rekla je Viktorija , a u očima sam joj vidio mržnju .
- « Tvog brata ? Ne razumijem … »
- « Moj mlađi brat je Davor . Poslala sam ga da te proučava . Ja sam ga okrenula protiv tebe , iako on to nikad nije bio . » , rekla je Viktorija .
- « Nisam ga ubio . Neki ga je manijak zgazio s autom i pobjegao , a ionako Nas je sve uništio . Ne kažem da je zaslužio smrt , ali ipak … »
- « Začepi !!! Ti kažeš da ga nisi ubio , ali ja znam tko jest . To nije bilo tko , to je bio tvoj stariji brat koji više ne živi s vašom obitelji . »
- « To ne može biti Ivan . Ne , on je otišao prije godinu dana u inozemstvo i … »
- « Vratio se . Baš mu sada stavljaju krevet u tvoju sobu . »
- « Gdje je on ? Odgovori !!! » , zahtijevao sam da mi odgovori .
Od nikud je izletio u njeno naručje , onesviješten . Viktorija je rekla da joj je ubio brata i da ne zaslužuje živjeti . Nožićem mu je prijetila ispod vrata . Skočio sam do nje , ali je ona bila brža i zaletio sam se u zid . Zahtijevao sam da ga pusti , ali nešto se dogodilo . Pala je na zemlju , a ja sam primio svog brata od pada i stavio ga u naručje dok je on još bio u nesvijesti . Na prozoru je netko bacio mač u nju .
- « Nadam se da nisam došao prekasno . » , rekao je Bijeli pas .
- « Baš u pravo vrijeme . » , rekao sam .
Nije me bilo briga kako je on postao Deox Sword , bilo mi je samo stalo do zdravlja svoga brata … Izašli smo iz dvorca i gledali kako se dvorac urušava zajedno s Viktorijom. Rekao sam Bijelom da je borba sa carem samo moja i da odvede Ivana u stvarni svijet , planet Zemlju . Poslušao me i odveo Ivana . Trebao samo još prijeći more i stigao bi do kule završnog Cara , koji je izvor zla . Sjećam se kako je Ante rekao kako su se otvorili prolazi posvuda po svijetu i da ulaze Deoxsi diljem planeta Zemlja . Nadam se da će mi pomoći u borbi protiv zla …

MRŽNJA :
Kada sam se probudio , vidio sam da ležim na zelenoj livadi . Odjednom mi je u susret došao Ante .
- « Evo , nabrao sam jabuke . Posluži se ako hoćeš . » , rekao je on .
- « Ante , ali kako si došao ovdje . Pa mislio sam da si u Dugom selu . »
- « Otvorili su se prolazi posvuda po svijetu . I svi Deoxsi su se skupili i prošli kroz te prolaze i došli ovdje da bi spasili budućnost . A tako sam i ja došao . Već te tražim cijeli dan jer sam ujutro došao . »
- « Bio sam u budućnosti . Tamo sam u tamnici sjedio danima jer vrijeme teče drugačije . Najviše sam se iznenadio kad sam shvatio da je Magnet grad na Zemlji i … »
- « Mislav . Što se događa ? Gdje je Sanja , a gdje je Anja ? » , zabrinuto me pitao .
Sve sam mu priznao .
- « Dva kralja su uništena , ali uz veliku žrtvu . Sanja i Anja su mrtve . »
- « Kako to misliš ?! To nije moguće ! Kako si mogao , trebao si ih štititi . Ti si kriv ! »
- « Ja ? » , pitao sam .
- « Da ti da si bolje pazio … One nisu zaslužile smrt … Ti si !!! » , nešto me presjeklo preko srca kada je to rekao .
- « Nisam te trebao spasiti . Sanja više zaslužuje živjeti nego ti . Besramniče ! » , samo se okrenuo i počeo odlaziti .
- « Ante , ja ! » , pokušao sam mu objasniti , ali nije me slušao .
- « Nemoj više reći ni riječi . U ledenom gradu ti je prolaz kući . Nisi vrijedan smrti . Sam ću pobijediti Kraljicu vatre i vrhovnog cara . Što čekaš ? Odlazi !!! » , pretvorio se u Deox oblik i otišao u Vatreni grad . Nisam ga mislio ostaviti . Krenuo sam u Vatreni grad za njim . Morao sam mu objasniti da ja nisam kriv , ali zapravo osjećao sam drukčije . Osjećao sam da sam ja krivac za sve . Pitam se hoće li taj osjećaj nestati?!

CRNA SEKUNDA :
Sklonio sam napola mrtvu Sanju u stranu i pretvorio se Deox Hart-a .
- « Ne ću ti dopustiti da naudiš Sanji . Već ste mi oduzeli Anju , ali nju mi nećete nikad ! » , rekao sam mu ozbiljno .
- « Baš šteta što tako misliš , jer ja ću vas sve uništiti . Nećeš uspjeti jer , pogledaj sve se ponavlja . » , rekao mi je .
- « Ti si mi bio u snu . Ti si taj koji mi je govorio da se sve ponavlja . »
- « Pametan si ti mali , ali bježi i kasnije ću te naći ili umri ovdje na mjestu . Vidi što se dogodilo s ovim svijetom . Ovo je budućnost , a vidiš da nije spašena . Očito nećete uspjeti s ovom misijom jer bi inače planet Zemlja bio slobodan . »
- « Još stignem promijeniti budućnost . Ovo nije svršetak svijeta . Ako imam vjere , znam da ću uspjeti . I ništa me neće zaustaviti . » , odgovorio sam mu .
Krenuo sam na njega nevjerojatnom brzinom . Nisam mogao upotrijebiti mač jer on jedino vrijedi u borbi protiv cara i ne može se koristiti protiv nikog osim izvora zla . Izmaknuo mi se i sa strujnim batom me pogodio u leđa i tako nabio u zid . Nisam odustajao ! Borio sam se šakama , udarao sam najjače što sam mogao , ali on se stalno izmicao mojim udarcima , dok se konačno nisam umorio , pa sam dobio batom . Činilo mi se kao da čeka pogodan trenutak da me udari , ali nisam se predavao . Izvadio sam štap sa obješenim srcem .
- « Štapu s obješenim srcem obaspi ga ljubavi ! » , crvena svijetlost ga je zasipala i od nje ništa nisam vidio .
- « Ha , ha , ha ! Zar si mislio tom slabom energijom poraziti mene , kralja Magnet grada . Sada sam vidio kako si jak , sada znam da te neće biti problem smaknuti . » ,
samo se tako digao iz prašine kao da ga nisam ni okrznuo … Počeo me mlatiti i tresti željeznim batom , a sve što sam ja pokušavao nije uspjelo . Odjednom je počeo skupljati svu svoju energiju i stavio ju je u željezni bat koji obasjavao srebrnom svijetlošću . Bat je držao iznad mene .
- « Eto vidiš . Mogu te poraziti . Proročanstvo se nije ispunilo . Priznaj , izgubio si . »
- « Nije gotovo dok ja ne kažem da je gotovo !!! »
Odmaknuo se nekoliko koraka od mene i zamahnuo bat i … ništa . Kada sam otvorio oči vidio sam …
- « Sanja , Sanja ! Što si to napravila . Ali zašto , još si imala šanse da se izvučeš !? »
- « Znaš dobro da to nije istina . Obećaj mi nešto . » , rekla je Sanja koja je ležala na podu sva izranjavanja da se nije mogla micati . Ona se zapravo bacila pred mene da bi zaštitila moj život .
- « Obećaj mi da ćeš pobijediti cara i spasiti svijet … nema ali … obećaj mi . Nemoj biti tužan , biti ću u nebu sa Dinom . »
- « Obećavam ti . » , izdahnula je svoj posljednji dah i preminula . Zatim joj se tijelo pretvorilo u energiju i vinula se u nebo .
- « Ti gade ! Nikada ti ovo neću oprostiti , nikad !!! » , uperio sam sve snage u njega . Nije me bilo briga za vlastiti život . Naposljetku sam ga uništio .
Izašao sam iz labirinta i začudio se zelenilom . Vidio sam mnoštvo kućica , drveća , grmova .
- « Uspio sam izmijenio sam budućnost . » , pomislio sam .
Tamo gdje je stajao zatvor , sada je bila šuma . Izašao sam iz planine . Šetao sam poljima i pašnjacima . Tražio sam posljednji grad Vatreni , jer je Magnet grad zapravo stvoren u budućnosti na Zemlji . Odlazio sam što prije od labirinta , koji mi je oduzeo jedinu prijateljicu . Nisam više mogao dalje , ali sam nekako uspijevao dok se nisam naposljetku onesvijestio . Kada sam otvorio oči vidio sam :
- « Ante ? »

LABIRINT :
Probudio sam se u labirintu . Bio sam okružen prolazima i visokim zidovima koje nisam mogao preskočiti . Bio sam sam . Nisam vidio Sanju jer su nas vjerojatno odveli na druge strane labirinta … Satima sam hodao jer nisam mogao naći izlaz . Iz prolaza u prolaz . Lijevo , desno pa ravno . Nikako nisam mogao naći izlaz . Postajao sam sve gladniji Zidovi su se počeli urušavati a ja sam trčao što sam brže mogao . Skrenuo sam u slijepi prolaz . Bio sam zarobljen . Zid se nagnuo prema meni i … Sanja se probudila u drugom labirintu . Njezin je pak izgledao kao gusta šuma . Ali je bio toliko zarastao da se kao i kod zidova nije moglo proći . Lutala je , sve dok jednom ne biva uhvaćena u ogromnu paukovu mrežu koja se zapetljala oko nje i bila toliko ljepljiva da se nije uspjela izmigoljiti . Vidjela je nešto kako joj se približava u mraku i glasno se smijalo … Mislio sam da se zid srušio na mene , no kad sam otvorio oči vidio sam da su urušeni zidovi samo iluzija . Nije ni čudo da nisam mogao naći izlaz . Sada sam vidio pravi put . Paukova mreža u koju je Sanja bila zalijepljena je zapravo nevidljiva , ljepljiva traka omotana na putu . Shvatila je da je paukova mreža samo iluzija i da joj je netko smjestio . Iz sjene je išetalo maslinastozeleno biće sa velikim očnjacima i mrežama koje mu izviru iz obje ruke .
- « Ja sam Deox Spider i čini mi se da si zapetljana . » , počeo se glasno smijati .
- « Što hoćeš od mene ? » , pitala je Sanja .
- « Zar ne shvaćaš : Ja sam pauk a ti si muha . A budući da ja radim za Minotaura , moram te … pojesti ! » , prislonio je glavu na Sanjin vrat dok je ona vrištala . Baš dok ju je htio zagristi pojavio sam se ja .
- « Prestani !!! » , viknuo sam .
- « Što te Iluzionist nije sredio . Ali nema veze ja ću te dokrajčiti . » , krenuo je na mene.
- « Molim te , štapu s obješenim srcem , ne znam razlog zašto mi ne daš moć da se pretvorim u Deox Hart-a . Ali molim te da se ova tragedija završi !!! » , osjećao sam kako moć struji kroz mene i postao sam :
- « Deox Hart . To je moje ime . Ne brini se Sanja ja ću te izvući odavde . »
- « Ali kako si se pretvorio , pa napravio sam snažan štit nemoguće probiti . » , čudio se Deox Spider .
- « Ponekad je vjera jača od snage , ali zašto ti ja to uopće pričam , ti to nikad nećeš iskusiti . » , rekao sam mu .
- « Iluzioniste , moj vjerni ljubimče , riješi ga se dok ja sišem Sanjinu energiju . »
Uokolo je stvarao iluzije , pa sam se ja stalno zabijao u zidove . Iskoristio bih svoju vrhovnu moć , ali što ako zbog iluzije pogriješim i ispalim moć u Sanju . Ostalo mi je samo jedno .
- « Štapu s obješenim srcem , ispali prah za spavanje ! » , prah je pogodio nevidljivog Iluzionista i on je zaspao i onda sam mu vidio pravi oblik . Bila je to crna udovica . Iz prsta sam ispalio srčanu moć koja je uništila iluzionista , ali kada sam se okrenuo vidio sam kako Deox Spider siše Sanji energiju , a ona biva napola mrtva .
- « Ne !!! Sanja !!! Sada mi je dosta . Srčana oštrice leti ! » , bacio sam oštricu s oblikom srca koja ima nevjerojatnu moć . Rasjeklo je Spider-a po prsima i on biva raspršen u prah . Primio sam Sanju i nosio ju po hodniku . Dvije stvarnosti su se spojile u jednu . Sanjin labirint i moj . Najednom nestadoh zidova , i našao sam se oči u oči sa Minotaurom .
- « Ja sam Minotaur , kralj Magnet grada i cijele Zemlje . » , rekao je Minotaur koji je zapravo bio kralj struje …

Deoxs

SADAŠNJOST :
Zovem se Mislav imam 28 godina . Ovo je priča o mom djetinjstvu . Ovo je priča o mom životu . Kako je sve počelo . Kako je sve bilo drugačije nego sada . To divno doba puno igre i zabave … žao mi je što toga više nema …
KAKO JE SVE POČELO :
Sve je počelo prije 15 godina . Bio sam trinaestogodišnjak i išao u Osnovnu školu Đure Deželića .
Dan je na početku bio običan … Probudio sam se . Zakleo bi se da mi se maglio vid . Uključio sam televizor . Gledao sam bez smisla . Slike su mi se samo nizale pred očima .
Otišao sam u kupaonicu i stao pred veliko zrcalo . Gledao sam svoj lik u njemu još malo mutno ali onda mi se izjasnio . To je bilo neko crveno ljudsko čudo . Uplašio sam se jer nije bilo mog odraza . Nije bilo mene . Pokretom ruke razbio sam zrcalo na milione komadića koji su padali na pločice . Nisam bio u doticaju s njim pa sam se uzrujao .
- « Sedam godina loše karme . » , pomislio sam .
ŠKOLA :
Hodao sam školskim hodnikom . Odjednom su svi nestali . Bio sam sam . Nastavio sam svoj hod . Što sam više hodao to mi je put bio duži . Trčao sam . Put je bio sve duži i duži . Hodnik je « postajao » labirint . Vidio sam svijetlo na kraju hodnika . Žarko , žuto svijetlo . Ali netko je zapriječio svijetlost . Ona više nije dopirala . Nisam Ga dobro vidio, ali sam ga odmah prepoznao .
- « To je onaj čovjek iz zrcala » , pomislio sam .
Najednom je nestao čovjek iz zrcala , ali ne samo on , nestali su i prozori i vrata i hodnik… Čista bjelina …
Ležao sam na podu u školskom hodniku . Oko mene , u krugu je stajala skupina djece … i onda se istakla iz skupine Ona . Ona se zvala Viktorija …
- « Mislav , Mislav , jesi li dobro ? » , upitala je uzrujano .
- « Mislim da jesam … Čekaj !!! Što se dogodilo ?! » , upitao sam …
Nisam mogao vjerovati . Onesvijestio sam se . Znači onaj čovjek na kraju hodnika je bio samo plod moje mašte …
DEOX (prvi dio) :
Vraćao sam se kući po mračnoj uličici gdje ti svakojako biće može uletjeti i zastrašiti te . Uvijek sam izigravao « Hrabrića » . Odjednom mi je snažna svjetlost zapriječila put . Uplašio sam se , okrenuo i počeo bježati … Kao da sam bio u džungli . Trava je neprestano rasla . Bilo je strašno čudno . Trava i drveće su naglo probijali cestu . Izgubio sam se u drveću i lišću .
- « Je li ovo san . » , pitao sam se .
Napokon sam izašao iz « šumarka » , ali na put mi je stao on . Moj najbolji prijatelj Dino.
- « Znaš što se dogodilo : Bila je svjetlost i trčao sam … » , stresno sam prepričavao …
- « ZAČEPI !!! Prinče … » , otarasio se na mene .
- « O kakvom Princu govoriš . Daj me ne zamaraj glupostima i slušaj : Bio sam ... » , nije mi dopustio da dovršim , nego je nastavio trabunjati o nerazumljivim glupostima .
- « Ako si ti princ onda ćeš umrijeti … »
- « A ako nisam ?! »
- « Onda svejedno umireš jer si običan čovjek a takvi ne preživljavaju na testu … »
- « Na kakvom testu ? » , nisam mu dopustio da dovrši …
- « Da vidim jesi li Princ …» , odgovorio je .
Pa to nije Dino . Izgleda kao da mu je neka čudna energija zauzela tijelo . Počeo se pretvarati … Pretvarao se u neko zeleno stvorenje ali ipak ljudsko . Nisam mu vidio oči jer su bile prekrivene nekim čudnim zelenim naočalama ( koje nisu tako izgledale ) , imao je zeleno odijelo kao i dugačak bič + dugu kosu ( opet zelenu ) do koljena . Tada sam shvatio : Onaj lik iz ogledala i hodnika je stvaran . Ipak nisam sanjao . To je bilo stvarnost . Samo Ovo u što se Dino pretvorio je bilo drukčije od Onoga što sam ja vidio u zrcalu i u hodniku … Od niotkuda , iza mene je izraslo drvo . Nasmijao se gorkim smijehom i bacio bič i … bio sam omotan oko drveta .
- « Zovem se Deox Earth . Imam kontrolu nad zemljom . Mogu prouzročiti rast biljaka kao i njihov « kraj » . Mogu napraviti planine i drveća . » , odgovorio je Dino odnosno Deox Earth .
Bio sam zgrožen Dinom . Onda sam se sjetio : Ono crveno čudo me je samo htjelo upozoriti … a ja sam se bojao . « Samo mogu čekati da me spasi » , mislio sam . Dogodilo se nešto neočekivano : Deox Earth je rekao « Amnezija » … i ja sam utonuo u san …
SAN :
Hodao sam teškim koracima po kući . Mislio sam da sam sve sanjao . Nešto je bilo stvarno čudno … ali nisam znao što . Otišao sam u kupaonicu pred veliko , okruglo zrcalo . Gledao sam svoj lik u njemu jasno . Lik u zrcalu ( ja ) se prepao i pobjegao . Ostao sam šokiran . Moj odraz je samo tako « pobjegao » . Zatim sam u ogledalu ugledao drugi lik : Crveni s crvenim odijelom i štapom na kojem je na vrhu visilo srce . Pomaknuo sam ruku … ali u isto vrijeme i On . Skočio sam … ali i On . Na kraju sam se zagledao u svoje ruke i noge … Bile su crvene . Nisam ni primijetio da u ruci držim štap s obješenim srcem . Napokon sam shvatio : To crveno čudo sam ja . Znam da zvuči šokantno . Bio sam s druge strane zrcala . Kao da imam podvojenu ličnost ili nešto … Pojavila se bjelina i našao sam se na kraju školskog hodnika i dalje sam imao crveno odijelo i sve to . Bio sam kod vrata na kraju hodnika iz kojih je dopirala snažna svijetlost.
Ugledao sam sebe , mislim drugog sebe . Htio sam mu prići i pitati ga što se događa . Ali on je nestao . Bilo mi je dosta svega . Prošao sam kroz vrata iz kojih je dopirala svijetlost… i našao se usred bitke …
DEOX (drugi dio) :
Izgleda da me Deox Earth bacio u san . Ležao sam na ulici gdje se odvijala neka borba . Znao sam da sam bio budan , ali nisam znao da sam bio obučen u crveno odijelo , onakvo kakvo sam imao u snu s štapom sa kojeg je visilo srce . Osjećao sam neku snagu u sebi koja mi je prolazila venama … Znao sam da posjedujem veliku snagu … Borili su se Deox Earth i još netko . Bio je obučen kao Deox Earth samo je imao plavo odijelo i nije imao bič nego šešir iz kojeg izviru vodeni baloni nevjerojatne jačine . Dignuo sam se sa zemlje i počeo vikati što se događa . Borili su se na tlu . Osjetio sam toliku mržnju između njih dvoje da sam viknuo DOSTA !!! Počeo sam sjati … oni su se zagledali u mene … Štap sa srcem se aktivirao : Iz srca je obasjavala ljubav kroz crvenu svijetlost. Bila je uperena u njih . Oni su začuđeno gledali i onda pali u dubok san … Ja sam to iskoristio i počeo bježati ušao sam u kuću i bacio se na krevet . Htio sam sve zaboraviti , ali nisam mogao .
- « Pozitivac sam i vjerojatno moram čuvati nevine od onakvih kao Dino . Ali ne ću biti sam … ima i onih koji su na mojoj strani kao onaj čovjek u plavom odijelu . Moram saznati tko je to ... » , mislio sam u sebi i otišao spavati …
NOVI UČENIK :
Budilica je zazvonila . Probudio sam se . Morao sam ići u školu . Obukao sam se i otišao u kupaonicu . Stao sam pred veliko zrcalo i zagledao se u sebe . Nisam se vidio u crvenom odijelu . Bio sam ja … Ušao sam u razred , htio sam vidjeti Dinu . Njegovu reakciju na ono poslije škole . Ugledao sam ga . Pogledi su nam se spojili . Gledao me s mržnjom . Onda mi je sinulo : Sve je unaprijed isplanirao . Nije mi ni prišao samo se držao podalje od mene ... Igrali smo košarku na satu tjelesnog odgoja . Dino je bio u protivničkoj ekipi … Vodili smo 5:4 . Uzeo sam loptu za zadnji koš . Stao sam pucati … i pogodio bi da se Dino nije zaletio u mene iz sve snage i gurnuo me . Pao sam na parket . Netko mi je pružio ruku . Kada sam bolje pogledao bio je to onaj Plavi koji se borio protiv Dine , ali zašto mi on pomaže , možda zato što je na mojoj strani . Pomogao mi je da se dignem . Ali čim sam se digao vidio sam da to nije Plavi . To je bio moj prijatelj Ante .
- « Mislav , jesi dobro ?! » , zabrinuto me pitao .
- « Ali ti nisi ... ne možeš biti … » , htio sam ga pitati je li on Plavi .
- « Znam što misliš . Budem ti sve poslije objasnio … » , šapnuo mi je .
Duboko sam se zamislio . Znači on je taj Plavi . Ali zašto onda igra u Dininoj ekipi i zeza se s njim i čak ga je birao u ekipu , a poslije škole su se borili u drugim obličjima . A sa druge strane zašto mi pomaže i je tako dobar prema meni . Na čijoj je on srani na strani dobra ili na strani zla . Možda on ne zna da mu je to neprijatelj . Ma sve je to previše za mene … Pod satom hrvatskog došao je novi učenik Davor . Bio je štreberski obučen : Imao je bijelu košulju i plave samterice i lijepu , pristojnu frizuru . Bilo mi ga je malo žao jer nikog nije poznavao jer je došao iz Kloštra . Nešto me začudilo : Pitao je učiteljicu može li sjesti pokraj mene . Učiteljica ga je pitala da li se mi poznajemo odnekud . Htio sam reći da ga nikad nisam vidio , ali mi je on uletio u riječ i rekao da se odavno poznajemo . Pitao sam se što muti … ali sam pristao na njegovu « igru » . Smatrao sam ga zabavnim kako je lagao učiteljici i kakve šale priča . Nisam tada mogao ni slutiti što smjera u svojoj glavi ni da mi je mogao uništiti život …

BORBA :
Poslije škole išao sam kući . Prelazio sam se preko mosta i čuo zvuk nečijeg mrmljanja, okrenuo sam se ali nije bilo nikog . Okrenuo sam pogled prema naprijed i vidio sam Antu…
- « Gle nisam ti stigao objasniti što se dogodilo … Da li si bolje … Kak trbuh ... Sigurno jako boli ali Dino te nije namjerno gurnuo nego … » , pričao mi je .
- « … nego što !!! Govoriš gluposti !!! Znaš u kakvom sam ja bio šoku kad sam gledao vašu borbu . Htjeli ste se uništiti , a tu mu izigravaš prijatelja . Na čijoj si ti strani ili zapravo tko ili što si ti … » , izvikao sam se na njega .
- « Ti znaš tko je Deox Earth ? Tko je to ? Pa moramo ga uništiti ! Pa zar ne razumiješ pa uništit će svijet . » , govorio je .
- « Hoćeš reći da ne znaš tko je to !? Prvo ti meni reci što je to « Deox » ?!!!
Objasnio mi je da postoje bića koja štite zemlju i da se oni zovu Deoxsi . Svako ima svoje područje npr. Deox : Aqua , Earth , Air , Ice , … Rekao je da je on Deox Aqua i da ima moć vode …
- « A kako se ja zovem u svijetu Deoxsa ? » , upitao sam .
- « Ovo nije neki ludi svijet Deoxsa . Ne postoji svijet Deoxsa , ovo je ljudski svijet i ovdje žive ljudi . I mi Deoxsi smo ljudi … samo smo drukčiji od drugih . Tvoje «drugo» ime je Deox Hart što znači Deox Srce .
- « Da , baš ja moram dobiti ženskasto ime . Nije fer ja sam htio biti Ice . » , žalio sam se …
- « Netko drugi ima moć leda kakvu ti želiš . Sada ćeš se boriti sa mnom i sa Deox Air.»
- « A tko je Deox Air ?! Ha ? »
- « To je jedna simpa cura . Upoznat ćeš je ali nećeš znati tko je to , zato da je ne bi odao pod pritiskom , a mene si sam « Razotkrio » . A tko je Deox Earth ? »
- « Znači naša je sudbina boriti se protiv zla i čuvati svoje područje !? Deox Earth je …
Rekao sam mu da je Earth Dino . Zgrozio se . Počeo je plakati i pobjegao je … Krenuo sam za njim … Izgubio sam mu trag kada sam vidio snažnu svjetlost koja izvire iz napuštene zgrade suda pokraj crkve . Potrčao sam tamo . Imao sam što vidjeti : Deox Aqua je bio zavezan za drvo dok je neki ženski Deox ležao na podu a nad njim Deox Earth . Shvatio sam : Ženski Deox je zapravo Deox Air . Earth je bičevao Air . To više nisam mogao gledati . Uzeo sam drveni štap i svom snagom lupio Earth-a . On se srušio na zemlju : Džepnim nožićem sam prerezao bič koji je vezao Aqua-u on je dignuo svoj šešir i …
- « Hajde !!! Uništi ga !!! » , vikao je Deox Air .
- « Moraš to učiniti iako ti je prijatelj . » , rekao sam mu .
- « Ne mogu neeeeeeeeeeeeee… » , razbjesnio se i počeo sve oko sebe uništavati .
- « PRESTANI !!!... » , viknuo sam .
Energija me obuzimala . Osjećao sam veliku snagu . Počeo sam se pretvarati . To više nisam bio Ja … to je bio Deox Hart . Mislio sam znači tako je kad se pretvaraš . Štap mi je bliještio crvenom svijetlošću . Srce sam vinuo u nebo … i ono ih je zasipalo ljubavnim prahom . Svi su popadali na zemlju i zaspali … Odvukao sam Deox Earth-a i Deox Air-a na sigurno na klupicu u park . To mjesto nije baš sigurno ali je bolje to nego ruševine suda … Vratili su se u ljudska obličja . Tu je bio Ante , ali tu je ležala i Sanja . Shvatio sam da je moja prijateljica iz razreda , plauša Sanja Deox Air … Probudio sam ih i kad smo otišli vidjeti Dinu … nije ga bilo . Zar se tako brzo probudio nakon mog uspavljujućeg praha ?...
IGRA SKRIVAČA :
Subota je . Probudio sam se i za razliku od prošlih jutra osjećao sam se dobro . Prijatelji Bernard i Teo su došli kod mene . Nije mi bilo nikog doma pa smo se počeli ludirati . Iako sam ja bio čvrsto protiv toga , Teo me nagovorio da se igramo skrivača gdje je Bernard ubojica i sakrije se . Zaključali smo se u WC i čekali da se on sakrije da nas preplaši i počne nas loviti . Izašli smo iz WC-a . Razdvojili smo se : Teo je otišao po stepenicama a ja u prizemlje . Istraživao sam u kuhinji i dnevnoj sobi i nisam ga našao .
Čuo sam Teov vrisak . Instinktivno sam otrčao po stepenicama … Teo se vrišteći smiješio dok je netko stajao okrenut prozoru prekriven svilom … Približavao sam se prozoru i naglo maknuo svilu i vidio sam … zapravo … Deoxsa . Bili smo metar udaljeni jedan od drugoga . Bio je prekriven debelim slojem leda i vikao je . Bio sam prestravljen tim licem . Iako nije ličio na njega , znao sam da je to Bernard . Znači i on je Deox . Stavio mi je lagano ruke na ramena i nakon par sekundi stisnuo mi vrat i počeo me daviti i nešto govoriti : « Ne smijem biti Deox Ice . U Deox obliku sam zao . Spasi me
Prinče… » .Odgurnuo sam ga i opet sam vidio svog prijatelja Beru . Izvikao sam se na njega , a on je meni samo rekao da se ne znam igrati i da me davio za igru . Pokazao sam im vrat . Bili su zgroženi . Nije znao da me je tako jako stisnuo . Znači on ne zna da je Deox Ice . Samo mi « pravi » Deoxsi vidimo ono što ljudi ne vide . On sad ne zna da je Deox , ali će saznati . Sve se tajne jednom otkriju . Samo mi još nije jasno zašto mi svi govore da sam princ !!!
TAJNA NOVOG UČENIKA :
Opet je došao ponedjeljak , počela je škola . Počeo je sat Hrvatskog , a učenika Davora nije bilo . Napokon je netko pokucao na vrata . Ušao je neki dječak raspuštane smeđe kose , kulerske majice i izlizanih trapericama a na koljenima izrezani kružni oblici .
- « Tko si ti ? Je si li ti možda promašio razred ? » , upitao sam .
- « To sam ja , Davor . » , rekao je odvažno .
- « Davor ?! » , gledao sam ga u čudu jer ga se sjećam drugačije .
Pitao sam ga jeli mu dobro , a on je odgovorio da je nikad bolje . Bio je drugačiji . Kao da je skinuo štrebersku , zmijsku kožu i okrenuo novu stranicu .
- « Jesi li ti vježbao ? » , pitao sam ga .
- « Evo , nitko nije primijetio osim tebe , hvala buraz . » , rekao je .
- « Nisam ti ja «buraz» . » , baš me izludio .
Davor se nije baš iznenadio kad sam se onako otarasio na njega.
- « Sada kada smo ovako iskreni reći ću ti nešto … » , rekao mi je iskreno .
- « Što bi to moglo biti ? » .
- « Zagorčat ću ti život tako da ne možeš ni zamisliti jer oboje znamo tko si Ti , Prinče.»
, šapnuo mi je .
- « Odmah sam znao da si ološ ! » , rekao sam mu glasom punog mržnje . »
Tako je i bilo : Sve je okrenuo protiv mene . Okrenuo bi i Antu i Sanju samo kad mi oni ne bi vjerovali u potpunosti , jer se mi Deoxsi držimo skupa . Otkrio mi je tu tajnu . Vjerojatno se zato i ovdje doselio da mi zagorča život . Sigurno zna da sam Deox , ali zašto je protiv mene ? I o kakvom Princu oni govore . Zar sam ja Princ ? Jedno je sigurno za Davora : Vuk svoju dlaku mijenja … ali ćud nikada .
SANJIN DNEVNIK :
Dva tjedna je prošlo otkako je Dino napao . Mi troje se držimo podalje od njega . On ne zna tko je Aqua i Air ali zna tko sam ja . Uzeo sam torbu i krenuo u školu . Za to vrijeme Sanja je bila u svom « svijetu » : Pisala je svoj dnevnik . Ona ga vodi od kada zna da je Deox što je jako dugo vremena jer ja sam tek nedavno doznao , a ona to zna od svog djetinjstva :
- « Dragi dnevniče ! Svakim danom se sve više plašim . Znam da je Dino zao Deox , ali ne mogu si pomoći . Ne znam što da radim . On ne zna da sam ja Deox i ne želim da sazna . Danas me poljubio i ja sam poljubila njega . Znam da to nije u redu … ali ne mogu si pomoći . Volim ga !!! Što god mislila moje me misli dovedu njemu … » .
I ona je otišla u školu , ali nije zapazila da je čovjek u crnom kaputu stajao iza vrata u kući . Čim je ona otišla , čovjek u kaputu je uzeo njezin dnevnik i otišao … Mi troje smo zadnji ušli u učionicu vjeronauka . Svi su stajali oko Dine i u čudu gledali u neku bilježnicu koju je Dino čitao . Najednom smo ušli u učionicu . Svi su se pogledi uperili u nas . Učenici su nas gledali s mržnjom , samo Dino nije skidao pogled sa bilježnice . Sanja se istaknula od nas troje . Gomila se razmaknula do Dine . On je zurio u taj bijeli list papira .
- « Dino , što to čitaš ? » , Sanja ga je upitala .
- « Sanja … Ali kako ? Kada ? Ti ne možeš biti ? » , postavljao je kratka pitanja .
- « Čekaj što se događa . Dino gledaj me dok ti govorim . » , primila ga je za ramena i počela tresti : « Što to čitaš ? Pa to je moj dnevnik ! Vrati mi ga . » , otrgnula mu je dnevnik iz ruke .
Pitao sam Antu dali bi pisala o « nama » a on mi je odgovorio da nije tako glupa .
- « Tko ti je dopustio da zabadaš u moje privatne stvari i otkud si ga ukrao ? » , izvikala se na njega Sanja .
- « To nije važno , ali Sanja , Ante , nisam znao da ste vi … kao i ja . » , Dino je mirno rekao .
- « Gle , Dino . Zaljubila sam se u tebe prije nego sam znala da si Deox . Nisam mislila…»
- « A onaj poljubac jučer . Ha ? Kad si mi namjeravala reći ? » , pogledavao ju je oštrim pogledima .
- « Daj molim te . Ti si mi neprijatelj . Uništio bi me kad bi ti rekla . » , opravdavala mu se .
- « Znači , cijelo si me vrijeme zavodila , a znala si da smo neprijatelji . Ne mogu ja ovo… » , otišao je iz učionice .
- « Čekaj Dino !!! » , otrčala je za njim i bacila dnevnik na pod .
Ante i ja smo ostali u učionici gdje su tridesetak pogleda bili upereni u nas . Sanja je pisala o Deoxsima i bila potpuno iskrena . Razotkriveni smo . Tajna je otkrivena . Ante me je uvjerio da još ništa nije propalo . Rekao mi je da postoji Kralj svih Deoxsa i da ovo može popraviti . Davor mi je prišao :
- « I kako se sad osjećaš kada je tvoja tajna otkrivena ?! »
- « Znači ti si taj koji je uzeo Sanjin dnevnik . » , napao sam ga .
Nasmiješio se i sjeo za mjesto . Sanja se vratila u učionicu , ali Dino nije . Izgledala je potreseno , ali smo bili i mi . Naša je tajna otkrivena , samo nam još preostaje čekati Kralja … Davora je nakon škole pregazio auto i na mjestu je poginuo .
TKO JE PRINC ? :
Sve se saznalo . Učenici su tu vijest proširili po cijeloj školi . Neki vjeruju a neki ne . Sanja se povukla . Nije se više družila s nama . Bila je posramljena . Znala je da ju čeka kazna , što ja nisam znao . Svaki Deox koji dovede sebe ili druge mora biti kaznu . Sanju je to čekalo … Počeli su zimski praznici . Snijeg je padao iz vedra neba i sve zasipao . Djeca su se vani grudala , Sanja otišla u Italiju , a Ante i ja razmišljali i pričali o našoj sudbini . Iz ormara se sjajila zlatna svijetlost . Digao sam se sa poda i otvorio ormar i vidio … Bio je tako sjajan , da me zasljepljivala njegova svijetlost .
- « Kralju ! » , izustio je jednu riječ i kleknuo .
- « Tko si ti ? Da li si ti Kralj svih Deoxsa ? » , zapitao sam zasljepljujuću svijetlost .
- « A ti si princ ? Ha ha ha … » , nazvao me Princem i gorko se nasmijao . Bio je to starački glas .
- « On ne može biti Taj ? » , začudio se Ante .
- « Ali je !!! On je jači od svih vas … »
- « Nije ! Ja ga mogu i ubiti ako hoću ! »
- « Nije njegova jačina u snazi , nego u srcu . Vjeruj , s vremenom ćeš razumjeti . »
- « Prinče , oprosti što nisam vjerovao u vas … »
- « Daj se digni . Ja ne mogu biti Princ . Ja sam samo Deox što sam saznao nedavno . Taj posao nije za mene . »
- « Zar ne shvaćaš . To ti je sudbina . Ti si Princ kao i u prošlom životu . » , pokušao me ohrabriti .
- « Što !? » , rekli smo Ante i ja u isti glas . Čudili smo se jer nismo znali za prošle živote .
Kralj nam je ispričao da su na početku postajali samo Deoxsi i da su svi oni živjeli na Crvenom planetu Marsu koji je bio pogodan za život . Ali nova inteligentna bića su došla s neotkrivenog 11 planeta i napali Zemlju . Kralj Deoxsa je bio dužan Zemlji jer se jednom prilikom sakrio na nju od zlikovaca . Svi su se Deoxsi udružili i stvorili Zemljini omotač koji ju je štitio . Ali su se onda nova bića naljutila i uništila Mars i pritom svoj planet . U toj velikoj borbi su obje strane uništene , a njihov se prah posipao po Zemlji … a u to vrijeme se stvarala nova inteligencija – Ljudi . I to je postanak Deoxsa … Kralj je Sanji oduzeo moći i duh Deoxsa je zauvijek izašao iz nje . Sada je taj duh ušao u drugu osobu , a za Sanju Deoxsi više ne postoje . Kralj je napravio da svi ljudi koji su saznali za nas zaborave Deoxse , a Sanja je sad jedna od njih .
ZAUVIJEK ZAJEDNO :
Sanja više ne zna za Deoxse ali zna što osjeća za Dinu . On ju izbjegava i zato ona misli kako je Dino ne voli ali nije tako . Svatko ima svoga nadređenoga pa čak i Dino . Ono što mi nismo znali bilo je to da je Dinin šef zapravo Kraljev zli brat blizanac … Dino je dobio naredbu :
- « Imbecilu !!! Već te dva puta pobijedio moj nećak , Princ , a to je samo mala količina njegove moći . Ali nema veze srediti ćemo ih jednog po jednog , počevši od najslabijeg člana – Deox Air-a . » , rekao je Kraljev brat .
- « Ali , ne mogu … » .
- « Začepi !!! Suprotstavljaš se mojim naredbama ?! »
- « Naravno da ne . Učiniti ću to , ubit ću ju . »
Za to vrijeme ja sam bio kod kuće . Gledao sam televiziju i razmišljao o tome da sam ja Princ . Zapravo sam se osjećao dobro jer ja sam šef . Glavni sam . Mislio sam da me sad Ante mora slušati , ali sumnjam da hoće .
Dino je pozvonio na vrata Sanjine kuće . Nitko nije otvarao . Probao ih je otvoriti i vrata su bila otključana . Ušao je u kuću . Čuo je neke zvukove koje su dopirale iz Sanjine sobe. Uletio je u nju i vidio … Sanju .
- « Dino ? » , začudila se Sanja .
- « Žao mi je Sanja , ali … ne mogu odbiti naredbe . » , tužno je prozborio Dino .
- « Kakve naredbe ? Znala sam da me voliš ! » , prišla mu je Sanja .
- « Ne !!! Ne volim te !!! Sve je bila laž !!! » , viknuo je Dino Sanji .
- « Što to govoriš . Mislila sam … »
- « Mi smo Deoxsi . Ja sam zao ti si dobra . »
- « O čemu ti govoriš , kakvi Deoxsi . Što sad izmišljaš !!! » , Dino nije znao da je Sanja sad običan čovjek i da se više ne sjeća ništa u vezi s Deoxsima ..
- « Hajde , pretvori se . Što čekaš Deox Air . Ako ti nećeš , onda ću ja . » . Počeo se pretvarati . Koža mu se počela pretvarati u zeleno odijelo . Kosa mu se spustila do koljena . Bacio je bič na Sanju i zavezao ju .
- « Što god bio ili kako mi jako naudio … ja ću te uvijek voljeti . » , vidjelo se na Sanji da ju boli tijelo od stezanja biča ali je ipak smogla snage reći Dini da ga voli . Dino je na te riječi izgubio moć i pretvorio se u čovjeka . Snažno je zagrlio Sanju … A ja sam ležao na krevetu . Nešto me presjeklo preko srca i osjetio sam kako se zlo približavalo.
- « Imbecilu !!! Ništa ne možeš sam učiniti . Sada ću vas uništiti oboje . » , to je bio Kraljev brat . Uperio je štap nevjerojatne moći u Sanju . Pripremao se da ispali vatreni hitac koji bi dokrajčio Sanju . Ispalio ga je u nju ali je Dino hicu prepriječio put . Stao je pred nju netom prije je hitac opalio . Dino je bio žrtva Kraljevog brata .
- « Neeeeeee !!! Dino zašto si se žrtvovao za mene ! Zašto ? » , zaplakala je Sanja .
- « Zato što te volim !!! » , Dino je izustio svoje zadnje riječi i umro .
- « Tako mu i treba . Sada si ti na redu . » , rekao je rasplakanoj Sanji .
- « E nećeš !!! Ubio si čovjeka iznutra punog ljubavi . Neću ti to oprostiti . Jer ja sam Deox Hart i kazniti ću te u ime Kralja !!! » , pojavio sam se na prozoru i ušao u kuću . Ante je otišao u Dugo Selo na praznike i ostavio me samog da se borim protiv zločina. Nažalost nisam bio dovoljno jak i ubio bi me da me nije ona spasila . Sanja je zasjala zelenom svijetlošću . Bilo je kao da ju neko drugo biće kontrolira . Sanja i ja smo uperili svoje moći u kraljevog brata , ali to nije bilo dovoljno . U pomoć je uskočila nepoznata osoba i uz njezinu pomoć smo ga uništili . Njegov se crni duh nadvio nad nama . Rekao je da ovo nije kraj i onda se pretvorio u pepeo .
- « Čisto zlo ! » , rekao sam Sanji .
Ona se sjetila Deoxsa i vjeruje da joj je Dinin duh pomogao i da je on sad dio u njoj . I ja joj vjerujem … Sanja je dobila moći Deoxsa koji ju je volio , Deoxsa Earth-a . Sada je Sanja Deox Earth , a duh Air-a je ušao u drugu osobu .
2. godine kasnije !!!
KLJUČ TAJNI :
Prošlo je dvije godine od našeg zadnjeg susreta s zlikovcima : Sanja je otišla s ocem u posjet u Italiju , Ante se preselio u Dugo Selo , a ja sam ostao ovdje . Više se uopće ne viđam s njima , nedostaju mi jer smo imali posebnu vezu , drugačiju nego što sam imao sa ostalima . Kada su Sanja i Ante otišli jedina utjeha mi je bila prijateljica Anja koja se prije dvije godine doselila ovdje onu noć kad je uništen Kraljev brat ona mi je najveća potpora u svemu . Počeo sam se zaljubljivati u nju . Simpatija mi je , ali mislim da ona ne osjeća za mene što ja osjećam za nju . Imam petnaest godina i majka me šalje kod neke njezine prijateljice da se pobrinem za njezinog oca jer ona ne može sve sama . Odvjetnik me odveo u kuću djevojčinog oca . Kuća je bila ogromna i okružena visokom čeličnom ogradom koja se kad se zatvori ne može izaći . Upoznao sam se s ocem djevojke , Petrom koji se ne može micati i govoriti pa samo gleda praznim pogledom . Uhvatio me za ruke i nije puštao . Jako me stisnuo i osjećao sam veliku bol . Ali je onda došla ona i maknula Petrove ruke s mene . Iznenadio sam se kad sam vidio da je njegova kćer Anja . Navikao sam se da ću neko vrijeme živjeti s njom , a nije mi ni smetalo … Jednog jutra Anja je sadila cvijeće i mene je poslala na tavan po sjeme šafrana . Dala mi je ključ koji otvara sva vrata u kući . Otišao sam na tavan i uzeo sjeme , no pritom sam primijetio mala vratašca koja vode u drugi dio potkrovlja . S ključem sam otvorio vratašca i ušao kroz njih . Začudio sam se prizorom . Vidio sam preko sto knjiga magija i sastojke za nju koji su visili na policama . Mislio sam da ih Anja rabi … Vratio sam se Anji i donio joj sjeme. Pitao sam ju otkud joj te stvari s tavana , a ona mi je ispričala priču .
- « Prije devedeset godina ovdje je živjela bjelačka obitelj sa dvoje crnačkim slugama . Jedne večeri bio je organiziran tulum . Mnogo je bogatih došlo na taj tulum . Kada je bilo vrijeme da gosti odu , ostali su jer su se htjeli pozdraviti sa djecom ali djece nije bilo pa su gosti tražili djecu i traženje se pretvorilo u igru . Našli su djecu u sobici na tavanu kako rade opasan ritual žrtvovanja jednog svećenika . Vlasnici su optužili sluge da su ih naučili taj ritual i zato su sluge objesili … » , prepričavala mi je Anja .
Povjerovao sam joj ali su mi se stalno u glavi prikazivale slike sluga kako umiru . Anja je rekla da zbog oca ne držim zrcala u kući . Iskušao sam ga i dao mu da pogleda u njega . Poludio je i počeo se tresti . Anja je ušla u sobu i optužila me da ga uzrujavam . Nisam razumio zašto se boji zrcala … Na putu u trgovinu sreo sam staru ženu koja mi je rekla da se čuvam uklete kuće , nisam ju razumio i mislio sam da trabunja . Uzeo sam knjigu čarolija sa tavana i posipao pred vrata kuhinje gdje je bila Anja prah koji ima moć da preko njega pređe samo dobar čovjek a da zao ne može proći . Vani je kišilo i vidio sam da promočiva krov . Pozvao sam Anju da prijeđe iz kuhinje u dnevnu sobu , ali nije mogla i izvlačila se da mora biti u kuhinji . To mi je bilo sumnjivo . Zar su čarolije prave.
KLJUČ TAJNI ( drugi dio ) :
Ušao sam Petru u sobu . Pitao sam ga čega ili koga se boji . Anja je počela kucati na vrata koja su bila zaključana . Vikala je da otvorim . Ja sam odugovlačio dok mi Petar odgovori. Na posljetku on teškim govorom progovori .
- « Nje . » , prstom je pokazao na vrata .
Otvorio sam joj vrata i otišao u grad kod odvjetnika . Bio je to star čovjek sijede brade i brkova . Ime mu je bilo Marko . Dok je bio na telefonu tražio prčkao sam mu po stolu i našao knjigu magije «Ritual žrtvovanja» . Prekinuo je telefonski razgovor .
- « Bolesni gade ! Ti i Anja ste zajedno u ovome , zar ne ? Oboje čarate iako je ona dijete.» , rekao sam mu .
- « Nije ona tako mlada kao što si mislio . » , lupio me po glavi odnio u tu kuću .
Ugrizao sam ga i pobjegao . Anja i on su me lovili po kući . Otišao sam po nepokretnog Petra da ga izbavim van . Ponio sam ga na leđima i iznio ga iz kuće . Ograda je bila zaključana . Sakrio sam ga u vrtnu kućicu i pobjegao na tavan da napravim krug zaštite da nitko ne može doći do mene . U sobu je ušao Marko . Rekao sam mu da mi ne može ništa dok sam u tom krugu . Nasamario me ! Ja nisam mogao izići iz kruga a drugi su mogli svašta sa mnom . Počeo je izgovarati riječi rituala žrtvovanja . Tada sam shvatio : Marko i Anja su zapravo crnačke sluge od prije devedeset godina . Prije devedeset godina su zamijenili tijela s djecom od bivšeg vlasnika . Vlasnik je otkrio ritual ali nije znao za zamjenu tijela . Pa je objesio sluge u kojima su bile duše djece a Anja i Marko su nastavili živjeti u djeci dok i ona nisu ostarila pa si je Anja našla tijelo domaćice , a Marko odvjetnika . Anja nema tate , to je zapravo Markovo bivše tijelo u kojemu je duša odvjetnika i zato se Petar bojao zrcala jer je znao da to nije njegov lik . Oni zapravo ne žele Petra , žele mene , moju mladost . I tako će se izmjenjivati do kraja svijeta … Nisam mogao izići iz kruga . Izgovorila je posljednje riječi rituala i veliko zrcalo krenulo je prema meni u liku starog odvjetnika . Zabilo se u mene da sam pao na pod . Otvorio sam oči i bio sam ležao sam u odvjetnikovu tijelu . Moje se tijelo diglo a u njemu duša Marka.
Rekao je Anji da je obavio posao , dok sam ja ležao nepokretan na podu … Uskoro je došla policija i hitna koja nas je odvela . I prijatelj kojeg sam zvao je došao , ali se zagrlio s mojim tijelom koje je sad Markovo . Ja sam odvezen s Petrom u hitnu bez mogućnosti govora . Danima sam ležao u bolnici , a da nitko ne zna da sam to JA u staračkom tijelu !
IZGUBLJENI MJESECI :
Mjeseci su prolazili … Ja sam ležao u bolničkom krevetu sav jadan , star i bolestan sve dok nisam dobio posjetu . Doktorica mi je rekla da mi je unuk došao da me vidi . Mislio sam što ću sad . Ja nisam njegov djed , ali ne mogu govoriti , ne mogu mu reći . Neko dijete je ušlo u moju sobu . To je bio …
- « Ante . Djede zar me se ne sjećaš ? To sam ja Ante . Jesi li budan ? » , došao je Ante .
Nisam mogao pričati . Svim snagama sam podignuo ruku i pokušavao mu nešto reći .
- « Čekaj , što mi pokušavaš reći ? » , pitao je Ante . Nije shvaćao što mu pokušavam reći . Uzeo sam mu dlan i počeo mu pisati prstima po njemu .
- « Evo , piši mi po dlanu » , rekao je Ante i pažljivo gledao , « Ja-nisam-tvoj-djed-ja-sam-Mislav . » , brzo je maknuo ruku . Nije vjerovao … Sišla je zlatna svijetlost i vratila mi mogućnost govora i nestala .
- « To sam ja Mislav . Zar me se ne sjećaš ? Sjeti se kako smo se borili rame uz rame protiv Dine . Sjeti se kako si mi pomogao da ispunim sudbinu Princa , ili kada je sišao Kralj . Kada ste Sanja i ti otišli bilo mi je teško . Anja mi je bila podrška ali ona je zla . Njezin stari prijatelj je zamijenio tijelo sa mnom . Ti si Deox zar mi ne vidiš u očima da sam to ja . » , u plaču sam mu rekao .
- « Mislav , ja … Anja mi je sestrična … »
- « Bila !!! Zar ne razumiješ … » , ispričao sam mu priču o obitelji i slugama koji su tamo živjeli i o ritualu žrtvovanja . Nije mu bilo jasno ali mi je povjerovao … Nakon nekoliko sati doveo je Marka ( moje tijelo ) u bolničku sobu .
- « Da li je ovo neka šala ? » , pitao je Marko čim je vidio mene . Nije znao kako sam rekao Anti da sam ja Ja .
- « Evo Mislav doveo sam ovoga kradljivca tijela ! Ponašao se čudno baš kako si ti rekao . » ,odvažno je rekao Ante .
- « Mislio si da ćeš proći nekažnjeno nakon što si zamijenio tijela . Baš se pitam gdje ti je Anja . » , nasmijao sam mu se u lice .
- « Ne znam kako si progovorio , ali nije ni važno . Anja dođi !!! » , pojavila se zelena maglica a iz nje je izašla Anja .
- « Ali kako ? » , pitao se Ante .
- « Magija , dečko , magija . Sada kada znate našu malu tajnu ne smijete izaći živi . » , Anja je progovorila … Maglica je prekrila Anju i Marka i kada se razišla to su bili :
- « Mi smo Deoxsi . Ja sam Deox Mist a on je Deox Fag što znači magla . Ali vi sigurno ne znate što je to ! Ha ha ha !!! » , nasmijala se Anja .
- « Ma stvarno ! Opet u krivu ! » , i Ante se pretvorio u Aqua-u i započeo borbu sa Anjom i Markom . Marko se čudio a Anja se samo smješkala . Ante je iz šešira bacio eksplozivne balončiće na Anju , ali ona je nestala u magli i stvorila se iza njega i zamotala ga čeličnom oprugom da se nije mogao micati . Marko je krenuo na mene . Htio me ubiti , ali Ante i ja smo imali plan . Pritisnuo je crveni gumb . Ispod Marka se pod razmaknuo . Stajao je unutar kruga iz kojeg nije mogao izaći . Ante se izvukao iz velike opruge i nju stavio na Anju . Izgovarao sam riječi rituala žrtvovanja .
- « Stani , spasio ti je život dok si se borio protiv Kraljevog brata . On je onaj misterij sa prozora prije dvije godine . Dužan si mu spasiti život !!! » , plakala je Anja .
- « Ti si mu žena ? » , pitao sam ju .
- « Nemoj ju slušati samo te hoće prevariti ! » , govorio mi je Ante .
- « Mislav , slušaj me ja ga … » , nije završila do kraja . Srušila se na pod .
Marko bi otišao Anji vidjeti kako je , ali se zaletio u nevidljivu barijeru .
- « Jedna baba manje ! » , to je rekla Sanja . Pucala je revolverom u Anju .
- « Evo vratila sam se iz Italije . Što je zašto me svi tako gledate ? » , pitala se Sanja .
- « Ubila si ju . Ubila si moju ženu !!! » , plakao je zarobljeni Marko .
- « Ja ovo ne mogu . Ostati ću u ovome tijelu . Zauvijek ! » , tužno sam rekao .
- « Nemaš obavezu . On je zločinac . Zašto bi mu dao svoje tijelo . Ništa ti se ne može dogoditi ! » , rekao je Ante . Ali nešto se dogodilo . Marko i ja smo se onesvijestili i
probudili se u svojim pravim tijelima .
- « Što se dogodilo ? » , pitao sam .
- « Što sam sad napravila samo sam čitala neke stranice . »,opravdavajući je rekla Sanja.
Marko je odmah odjurio do Anje zagrlio ju je i napravio nešto neočekivano . Dao joj je svoju životnu energiju da ona preživi . Tek što je Marko umro , Anja se digla iz mrtvih i oživjela . Mi smo joj objasnili kako je Marko dao život za nju i ona se zaklela da će zauvijek služiti dobrom i neće više krasti tijela . Rekla je da je dok je bila zla ubila sluškinju u kojoj je bila od prave Anje duša . Sada će morati živjeti s tim da je ubojica . Ona se sada priključila našoj ekipi : Ante , Sanja i ja , a naša je životna opsesija okupiti sve Deoxse i njihovo ujedinjenje da bi se spasila Zemlja i konačno zavladao mir .
LEDENI GRAD :
Ništa se nije promijenilo . Ispostavilo se da je Ante došao samo u posjet našem gradu pa se vratio u Dugo Selo . Sanja se vratila iz Italije . Anja se priključila našoj ekipi , a ja sam ostao isti . Mislio sam više nemamo neprijatelje i da se nemamo čega brinuti , ali nije bilo tako … Počela je zima . Snijeg je prekrio ulice , dvorišta , brda i krovove . Sanja i ja smo krenuli u srednju školu , dok je Anja ostala u sedmom razredu osnovne škole . Snijeg je toliko napadao da nismo mogli ići u škole pa smo imali produžene «praznike» . Sastajali smo se kod mene doma . Igrali smo društvene igre i samo se zabavljali . Nekad nam je bilo jako dosadno , a ipak , ponekad nam je bilo super . Razgovarali smo o budućnosti . Sanja želi postati doktorica , Anja slastičarka , a ja …. ne znam . Jednog dana sam im išao pokazati mračnu komoru . Bile su fascinirane «crvenom sobom» . Izašli smo iz sobe da im pokažem ostale prostorije kuće . Svi troje smo se iznenadili kada nas je dočekala ledena pustoš . Okrenuli smo se vratima da se vratimo u mračnu komoru , ali nje nije bilo. Vjerojatno smo prošli kroz neki portal i završili u «ledenom» svijetu . Šetali smo po ledenoj pustoši dok nas napokon snaga nije napustila i srušili se na snijeg … Probudio sam se u kolibici punoj niskih ljudi . Pitao sam ih gdje sam , a oni su mi rekli da sam u Ledenom gradu .
- « A gdje je taj grad na zemljovidu Zemlje ? » , pitao sam .
- « Dušo , mi nismo na Zemlji . Ovo je 11 planet koji se sastoji od leda , vatre i struje i središnjeg masiva gdje vlada car cijelog planeta . » , odgovorila mi starosjedioca Ledenog grada .
- « Kako sam dospio ovamo ? Ja sam sa Zemlje . Kako ste me našli ? » , pitao sam ju .
- « VI !!! Oprostite mi Prinče , nisam znala da ste to vi . Znači legenda je stvarna . Ipak ste nas došli spasiti i poraziti kralja leda , kraljicu vatre , kralja struje i vrhovnog cara zla da bi se spasio ovaj planet i kako bi se oslobodili ropstva ?! » , postavljala je pitanja .
- « Ne znam o čemu pričate ! Ja jesam Princ , ali ne znam za cara . Mislio sam da sam uništio vrhovno zlo – Kraljevog zlog brata . »
- « Uništio si zlo na Zemlji , ali nisi na Zoyi . Ti i tvoje dvije prijateljice morate uništiti tri kralja i cara . A ni sam Kraljev zao brat nije ni dorastao caru koji posjeduje moći leda , struje i vatre . One su drugoj sobi odmaraju se . » , rekla mi je starosjedioca .
Zoya je sigurno ime njihovog planeta . Otišao sam u drugu sobu da vidim Sanju i Anju . One su bile zbunjene kao i ja , ali to je još jedan u nizu zadataka koje moramo izvršiti .
KRALJ LEDA :
Započeli smo putovanje prema ledenom dvorcu . Prolazili smo velikim gradom . Taj grad bih prije nazvao selo jer se grad sastojao od malih , drvenih kolibica i kamenih ulica koji nisu bili namijenjeni automobilima . Ljudi su tamo niži od običnih jer mogu narasti do150 centimetara , ali zato im je životni vijek oko 115 godina . Ljudi nam su govorili da se čuvamo i da je svaki grad drugačiji … Izašli smo iz grada . Samo smo još trebali prijeći ledenu šumu da bi smo mogli stići do dvorca . Šetali smo po zamrznutoj šumi . Satima smo putovali , dok se Anja nije iscrpila i zatražila odmor . Sjeli smo na kamen . Iz sjene je iskočio stanovnik Ledenog grada . Došao nas je upozoriti da imamo samo tri dana da uništimo zlo jer će u suprotnom car dobiti još veću moć . Dao mi je mač koji jedino može ozlijediti cara . Požurili smo se da što prije stignemo k dvorcu … Izašli smo iz mračne , ledene šume i ugledali – dvorac . Činio nam se tako blizu , ali i jako daleko . Prolazili smo ledenim poljem . Izgledalo je tako lijepo . Trava se pretvorila u kristaliće leda . Sve je zračilo plavom svijetlošću … Stajali smo pred vratima dvorca koja su bila podignuta pa nismo mogli ući . Dvorac je bio okružen ledom , pomislio sam prijeći preko njega , ali Anja me uvjerila da ne vrijedi riskirati .
- « Ja ću ući i boriti se sa ledenim kraljem . Vjerujem da ću ga poraziti . Ja se mogu pretvoriti u maglu i tako ući u dvorac . Ne vrijedi riskirati . Vi morate nastaviti put jer nam ponestaje vremena . » , uzrujano je govorila Anja .
- « Nema šanse . Ne puštam te unutra da se boriš s tim stvorenjem . Što ako te porazi . » , rekao sam joj jer nisam htio da ide .
- « Imam siguran plan koji će ga sigurno uništiti . A sada bježite !!! » , viknula je Anja i pretvorila se u maglu i ušla u dvorac .
- « Pusti je !!! Idemo !!! » , rekla je Sanja .
Zajedno smo potrčali što dalje u dvorac . Potrčali smo u Magnetski grad . Ali imamo prepreku a to je planina . Bio sam siguran da će nas Anja stići , ali nisam znao da u dvorcu vlada Deox Ice . Baš kada smo se trebali početi penjati na planinu , presjeklo me nešto preko srca i osjetio sam … pao sam na pod .
- « Glupačo !!! Jer znaš što si učinila . » , govorio sam u plaču .
- « Što se događa ? Što ti je ? » , pitala me Sanja .
- « Mrtva je . Dala je svoju životnu energiju da uništi energiju … pa to je Deox Ice . Mogao sam ga odmah uništiti , ali sad su i on i Anja mrtvi . »
- « Mislav , slušaj me , Mislav !!! » , ošamarila me je , « Moramo ostati smireni . Jedan od četiriju zlih su uništeni . Ostali su još troje . Onda smo slobodni . Zlo će zauvijek nestati . » , ohrabrila me Sanja .
- « Misliš ? » , postavio sam joj pitanje na koje nisam dobio odgovor . Možda zato što ni ona nije sigurna hoćemo li preživjeti . Ali što je tu je . Magnet gradu , čuvaj se jer ja ću te osvojiti .
U ZATOČENIŠTVU :
Počeli smo se penjati na planinu . Bila je jako visoka i trebalo nam je puno vremena da dođemo do vrha ali smo uspjeli . Vrh koji nam se iz daleka činio špicast , zapravo je bio jedna velika ravnina . Ubrzo je zapuhao snažan vjetar zbog kojeg nismo mogli ništa vidjeti i tako smo , nesretnim slučajem pali u provaliju . Planina je sigurno iznutra bila šuplja jer smo pali do dna planine . Bili smo u njenoj utrobi , okruženi stijenama . Sanja mi je rekla da se pretvorimo u svoje Deox oblike , ali nismo mogli . Stijene kao da su blokirali našu moć . Ugledao sam veliku rupu u stijeni .
- « Sanja ! Gledaj ! Tamo je rupa u stijeni . Možemo se tamo provući možda nađemo izlaz .» , rekao sam ozbiljno Sanji . Poslušala me je i provukli smo se kroz rupu kad tamo… Vidjeli smo skupinu crnačkih vojnika koji tretiraju bijelce kao životinje . Crnci su bili obučeni u vojnička odijela , a bijelci su bili gotovo goli . Htjeli smo im pomoći , ali nismo imali moći pa smo se bojali da bi i nas zarobili . Nismo imali sreće jer nas je jedan crnački vojnik spazio i krenuo prema nama .
- « Što ćemo sada ? » , pitala me Sanja .
Nisam stigao smisliti plan već nas je vojnik uhvatio za ruku i odveo nas u tamnicu sa ostalima .
- « Čekate , pogriješili ste mi smo došli spasiti svijet !!! » , vojnici nas nisu slušali .
- « Svi pokušavamo , draga , svi pokušavamo spasiti svijet . » , rekao je nepoznati čovjek .
- « Tko si ti i o čemu trabunjaš ? » , suprotstavila se Sanja .
- « Ja sam Bijeli pas i zarobljen sam kao i vi ! » , rekao je Bijeli .
- « Možeš li nam reći gdje smo i za što smo optuženi i tko su svi ovi ljudi . » , pitao sam Bijelog .
Objasnio nam je da smo u drugom svijetu . Rekao je da je sa planeta Zemlja kao i svi ostali zarobljeni ljudi .
- « Ovo na čemu stojite je planet Zemlja . Ljudi su istrebljeni još od 2666 godine . Površina Zemlje je uništena još od sudara s planetom Mars pa su se ljudi povukli u podzemlje pritom je mnogo ljudi poginulo a crnci su se najbolje snašli pa su se osvećivali bijelcima za sve one godine mučenja . Nostradamus je predvidio da je 666 nesretan broj , a samo mu je mala količina ljudi povjerovala , no sada se njegovo proročanstvo obistinilo i ljudi su osuđeni za život u podzemlju . » , objašnjavao nam je Bijeli pas .
- « Vjerojatno smo pali kroz portal u budućnost . » , rekao sam Sanji .
- « Prije mnogo godina postojala je jedna posebna vrsta ljudi koji su se zvali Deoxsi . Oni su se borili za pravdu i red na Zemlji i uspjeli bi da jednog dana nisu otišli na 11 planet i tamo svi pomrli . Kada su umrli , poremetio se red na Zemlji . » , rekao je tužno Bijeli .
- « Mi nismo uspjeli … nismo spasili Zemlju … » , šokirano je govorila Sanja .
- « Nemoj tako govoriti . Ovo je budućnost … još ju stignemo izmijeniti . Nemoj pasti u očaj osjećam uspjet ćemo , spasiti ćemo 11 planet , spasiti ćemo Zemlju . Samo mi moraš vjerovati . Vjeruj mi !? » , pokušao sam urazumiti Sanju , ali bez koristi . Nije me slušala .
- « Opa !!! I vi ste Deoxsi . Sigurno ste vi oni luzeri koji nisu uspjeli spasiti svijet od potpunog uništenja . » , vrijeđao nas je Bijeli .
- « Šuti ! Osloboditi ćemo se i uništiti zlo samo je problem … »
- « Vrijeme ? Vrijeme nije nikakav problem . Na Zemlji vrijeme teče drugačije . Jedna godina na Zemlji je jedna minuta na Jedanaestom planetu . To znači nije u pitanju vrijeme … »
- « TO ZNAČI !!! » , začudio sam se .
- « Da , vrijeme nije bitno . Vjerojatno će te umrijeti ovdje … » , glasno se nasmijao Bijeli pas . Zar je moguće da sam zaglibio ovdje . Pa fućkaš vrijeme ostat ću ovdje zauvijek ?!
NLO :
Dva dana su prošla od kada smo zarobljeni ispod Zemljine površine . Bili smo u ćeliji sa još desetero ljudi . Svaki dan dobivamo grah u plastičnoj posudici . Ćelija je bila okružena četiriju zidova od kojih su tri zida okružena čelikom a jedan zid skupinom drva naslaganih jedno na drugo tako da blokira izlaz . Shvatio sam da je taj «drveni» izlaz zapravo brana koja sprječava da voda ne uđe u prostorije naših ćelija jer kad bi se brana probila svi bi se utopili . Najednom brana je probila i voda je počela prodirati na početku slabo a zatim sve jače . Vojnici su nas naglo počeli iskrcavati ljude iz ćelija . Bilo je takvo naguravanje da je Sanja uspjela izaći iz nje , ali ja sam pao i nisam uspio izaći . Vojnici su zatvorili vrata , a ja sam ostao zatočen u ćeliji u kojoj je utjecala voda . Imao sam čudan san : U mraku sam i stalno čujem šuškanja «sve se ponavlja»… Sanju je vojnik odveo u WC , rekao joj je da se moraju sakriti jer dolazi nešto nezamislivo . Stajali su na školjci da im se ne bi vidjele noge .
- « Budi tiho ! » , rekao je vojnik .
- « Zašto ?! » , naivno je upitala Sanja .
- « Jer dolazi Ono . » , odgovorio joj je on . Nisu si više ništa rekli jer su čuli da nečije korake . Iako je nisu vidjeli , osjetili su snažnu svijetlost . Ta Stvar je pregledavala prostorije WC školjke . Mi smo bili u petoj prostoriji . To je otvorilo prvu , drugu , treću , četvrtu i baš kad je došlo do naših vrata … začuo se vrisak i To je izašlo iz WC-a .
Vojnik je počeo skidati masku crnca i ispostavilo se da je taj vojnik zapravo zatvorenik koji se pretvarao da je crnac da bi mogao osloboditi sve ljude iz ćelija . Ispričao joj je kako nepoznata bića svaki tjedan dolaze i odvode troje ljudi u nepoznati labirint u kojem živi opasno čudovište stvoreno ljudskim virusom zvano Minotaur . To je zapravo čovjek zaražen opasnim virusom koji povećava broj kromosoma u krvi i tako se biološko tijelo mijenja . Aristotel je napisao formulu za taj virus koji pretvara čovjeka u čudovište . I prije više od sto godina znanstvenik Edip stvorio to čudovište i nestao . I nije mu se našao trag . To je čudo u nekom dogovoru s tim bićima . Vojnik i Sanja su izašli iz WC-a , vojnik koji je rekao da se zove Ivan navukao je masku … Ubrzo zatim Sanja me našla kako ležim pribijen uz pod . Pomogla mi je da se ustanem . Ubrzo zatim stavili su nas u vreće i odveli u labirint .